Наша суграђанка Надица Стошић до пре неку годину живела је сасвим уобичајеним начином живота. Радила је у локалном маркету, удала се, добила два сина. А онда јој се живот 2017. године променио из корена.

Дијагноза мултипла склероза стигла је попут хладног туша. Оно чега су се прибојавали је потврђено у Надичиној 29. години живота. Прве тегобе почеле су 2015. године, у виду трњења у стопалима, уследила је вртоглавица, малаксалост, губљење стабилности, а симптоми су се само низали. 2017. након што је установљена дијагноза, Надица Стошић престаје са радом. Годину дана касније изашла је у инвалидску пензију, а болест је наставила да прогресивно напредује.

-Не могу сама да се крећем, потребна ми је помоћ друге особе, исто и у кући. Највише ми помаже мој млађи син, имам и жену која ми помаже, нисам способна, рецимо, ручак да спремим, да бринем о свом детету како треба да се брине, то ми најтеже пада, каже Надица Стошић.

Има два сина, од којих млађи има десет година, углавном је са њом у кући и доста јој помаже. Наша суграђанка прима најсавременију терапију, окрелизумаб, али каже да се не осећа добро.

-Мени се погоршава стање, доктор каже да није тако, да ми се не погоршава, али ја сваки пут имам мању способност да стојим на ногама. Некада немам снагу ни да устанем из кревета или, рецимо, сада како седим, тешко могу и да устанем. Потребно ми је време да се одморим, чак и од причања да бих могла да устанем, додаје Надица.

Више пута је хоспитализована у Клиници за неурологију Клиничког центра Србије ради испитивања и даљег лечења, као и на одељењу  за неурологију Здравственог центра Врање. Након доста мука и лоших вести, стиже и једна добра – има лека за Надицу, али, као што то обично и бива, проблем је новац, јер је неопходно лечење у иностранству.

-Апелујем на све хумане људе ко је у могућности да пошаље поруку, да уплати, да бих могла да одем што пре. У Москви ми кажу да што је мања прогресија то је бољи опоравак након трансплантације, што је већа прогресија, то је и опоравак мањи. Са овом мојом прогресијом 95 посто ми дају излечење, не само стопирање, него и побољшање симптома, тако да се надам да ћу стати на своје ноге и да ћу постати мајка каква треба да будем, домаћица, апелује Надица.

Неопходна је трансплантација матичних ћелија, што кошта 50 хиљада евра, а ту су и трошкови пута, анализи, боравка у болници.

Многе наше организације, институције и појединци већ су се укључили у акцију прикупљања средстава, међу којима је и Педагошки факултет у Врању.

-Једна млађа група наших асистената и сарадника је дошла на идеју да се прикључимо и овој хуманитарној акцији која је на вишем нивоу под организаторством акције ‘’Буди хуман’’ и она се придружује акцијама које су у Врању спроведене у последњих годину дана, које су врло успешне и које већ имају неке исходе који су позитивни. Захваљујући тој идеји данас смо на Педагошком заказали декупаж радионицу и позвали наше пријатеље факултета, који су нам се радо придружили, каже проф. др Данијела Здравковић, продеканица за квалитет и развој.

У центру града у суботу ће бити и хуманитарна продаја књига за помоћ Надици Стошић. А сви ви, телефон у руке и пошаљите 1436 на 3030.

Уплатe на динарски рачун: 160-6000001614786-65;

Уплатe на девизни рачун: 160-6000001615908-94;

IBAN: RS35160600000161590894; SWIFT/BIC: DBDBRSBG