Српска православна црква и верници данас славе Зимски Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди.

Према традицији, у српској цркви и народу дан крштења првих хришћана познат је као – Зимски Крстовдан. Овај празник је везан уз славље Богојављења, дан Крштења Исуса Христа, као и дан посвећен светом Јовану Крститељу, који га је крстио на реци Јордан.

-Зимски Крстовдан или Крстовдан уочи Богојављења. Пракса је у великом броју цркава и епархија, да се вода освећује на Богојављење односно сутрадан, међутим тај обичај је новијег датума. Раније се у цркви вода освећивала данас на Крстовдан и народ је на данашњи дан долазио по воду и носио у своје домове и та водица се чувала годину дана, објашњава Небојша Стојадиновић, свештеник Епархије врањске.

Освећење водице на Богојављење је новијег датума и отуда су проистекли и обичаји попут лицитирања и купања за часни крст, наглашава отац Небојша.

-Са друге стране, када погледате књиге, рецимо „Житија светих“ од преподобног нашег оца Јустина Ћелијског и врањског, онда „Пролог“ Светог владике Николаја Велимировића, ви ћете видети да тамо нема забележено да се данас обележава Крстовдан као дан посвећен часном крсту. Тамо ћете пак наћи имена светитеља који се данас прослављају. Данашњи дан је дан у част часнога, славнога пророка, претече и крститеља, господњег Јована. Ми се на данашњи дан сећамо његовог крштења, истиче наш саговорник.

У обележавању  данашњег дана, односно сећање на крштење Јованово, оно већ изображава и представља крст. Целокупна историја људског рода и Свето писмо је у знаку крста.

-Ако погледате прве делове Светог писма видећете да се каже, Бог је створио свет на четири стране, исток, запад, север, југ и ту већ препознајемо крст. Кроз читав Стари и Нови завет, се крст као симбол провлачи, додаје отац Стојадиновић.

Верници овај дан започињу слушањем Свете архијерејске литургије, након чега узимају освештену водицу коју носе својим домовима, а која им наредне године служи за разне потребе.