У Галерији Народног музеја у Врању, поводом 4. октобра, дана ослобођења Врања у Великом рату, представљена је едиција „Србија 1914 – 1918“ . Промоцију је организовало Удружење потомака ратника ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1918. године из Врања.
Зоран Колунџија каже да се едиција свеобухватно бави људима и догађајима који су обележили један од најзначајнијих периода у историји Србије.
Прво коло едиције је проглашено за Издавачки подухват године на Београдском сајму књига 2014. године, указује Колунџија.
Серија је покренута поводом стогодишњице Првог светског рата, а до сада је издато укупно 10 кола.
Дефицит овакве врсте књига је такав да може бити објављено још најмање 3 хиљаде наслова, а у сваком тренутку издавач има 20 књига, спремних за објављивање, истиче Колунџија.
– Наше катедре за историју подстичу младе да се више баве нашом националном историјом, тако да излази више књига које су квалитетне, али се мора пратити и шта савремена страна историографија пише и где смо ми ту зато што је јако важно да одржимо неки баланс јер се суочавамо са конктинуитетом ревизије историје, од првих дана након завршетка рата, па до данас – наводи Зоран Колунџија.
Баланс у савременом тумачењу историје између некада супротстављених страна је важан и он се одржава објављивањем нових историографских открића, али и обележавањем важних датума из наше историје и подсећањем на све оно што се догађало у и око Великог рата, сматра наш саговорник.
– Веома је важно ово обележавање годишњице у Врању. Треба и да се много више говори и о значају пробоја Солунског фронта јер то неки наш генски успех; српски обичан мали човек, сељак је успео да победи три царевине зато што је хтео да их отера и врати се кући.
О томе се код нас, нажалост, и данас недовољно говори – указује Колунџија.
Едиција је и даље отворена и ове године ће бити објављена још два наслова наших еминентних историчара Воје Павловића и Станислава Сретеновића.
Дела ће говорити о односу Србије и Француске пред крај Великог рата и непосредно након њега, што ће допринети бољем разумевању разлога због којих је настала Југославија, најављује Зоран Колунџија.
