Тања Милосављевић већ 17 година живи и ствара у Француској, али свој завичај и порекло никада није заборавила. Књига „К’д се отиснеш у бел’ свет“ управо је доказ да је ова млада жена амбасадор наше земље, града и културног наслеђа у иностранству.

– Лепо је видети вас, моје Врање. За мене је ово посебно вече, наш познати писац Бранко Ћопић је писао да детињство одређује карактер човека, а ја сам рођена овде. Кроз редове књиге сам се трудила да вам приближим европске вредности, јер све више људи хрли ка Западу, маштају за далеко и непознато а не знају да се тамо наједемо „горчев лебац“ и сањамо да се вратимо у нашу земљу, па макар и са штапом и повијеним леђима – каже ауторка Тања Милосављевић.

У књизи ауторка користи дијалекат који је понела са собом на пут за Француску.

– Била сам изненађена читањем књиге и многих речи које је она упамтила а ми стари заборавили. Пут одласка у другу специфичну земљу за Тању је трновит али и занимљив, јер се предала раду и истраживању. Из даљине ауторка се враћа Врању, и описује хоризонте, сећајући их се са радошћу – каже Стана Смиљковић, професорка књижевности у пензији и некадашња деканица Педагошког факултета.

Књига садржи спој савременог и модерног, док је главна јунакиња заправо алтер его ауторке.

– Носталгија је велика тема књиге, али нећете успети да нађете само тугу и бол, већ је начин на који главна јунакиња носи носталгију веома врцав, хумор је жив и ведар – каже Александра Димчић, модератор промоције.

– Свиђа ми се што хумор којим она боји казивање није патетика и тешка меланхолија. Она се осећа у подлози, али је шеретску ситуацију изнела са чувеним „Леле, леле“. У првом делу говори о сналажењу у „Белом свету“, а онда када љубав према завичају не може да се потисне или на било који други начин замени, она креће пријатељима да показује и да их доводи да виде Врање – речи су Оливере Ђорђевић, професорке књижевности.

Књига „К’д се отиснеш у бел’ свет“ писана је на дијалекту, у облику прича или анегдота.

– Тања приповеда топло, уверљиво и искрено, са дозом хумора. Онако како може само надарена Врањанка на свом драгом дијалекту. Зато се ова књига чита са задовољством и овдашњим мераком – каже Драгана Станисављевић, новинарка.

Истовремено, изложена су и дела ликовне уметнице Слађане Недељковић, која је говорила о повезаности мотива са слика и књиге.

– Као да смо се већ познавале, као да имамо слични генетски код, а тај код је управо је управо наша вољена врањска калдрма. Сваки тренутак проведен са Тањом или њеном књигом је оно што ја јесам, тај унутрашњи осећај и сензибилитет је исти онај који ја дајем магијом четкице. Све што је она описала „са ‘с алал“ за нас и ставила на папир за будуће генерације, управо то исто и ја осећам за наше Врање. Годинама радим радове и осликавам та осећања – каже Слађана Недељковић, ликовна уметница.

Програм су увеличали и доајен врањског позоришта Драган Станковић и вокална солисткиња Ивана Тасић, извођењем дела из позоришног комада Боре Станковића „Коштана“.

Гости изненађења били су Горан Филић, који је извео две нумере на гитари, као и Милица Живадиновић, праунука Боре Станковића.