Представљена стваралаштва др Драгана Станића и Селимира Радуловића

58. Борина недеља

У наставку 58. по реду Борине недеље, у Галерији Народног музеја у Врању је одржано књижевно вече на којем је представљено стваралаштво др Драгана Станића, алијас Ивана Негришорца, као и песника Селимира Радуловића.

Иван Негришорац је псеудоним под којим Станић објављује превасходно поетске радове. Поред поезије, пише и прозу, драме, есеје и књижевну критику других српских песника. Друге вечери представљена су Сабрана дела песника Селимира Радуловића, која су се недавно појавила из штампе у седам томова.

-Песнички опус господина Радуловића јесте религиозне и православне природе. Дакле он на поетичком смислу интрегрише веру и уметност чинећи и руководећи се православним етичким мерилима, а с друге стране, уводећи поетички новум у само његово стваралаштво. Он је и врстан есеиста и беседник и у том смислу његова поезија и сама есистичка мисао, певање и мишљење иду руку под руку, речи су др Јелене Марићевић Балаћ.

-Најпре да кажем да је радосна и пуна част што се налазим у Врању, у граду аве Јустина. Ава Јустин је писао Достојевском и писао, нашучитељ и наш мучитељ. Нико нас није мучио с Богом и нико нас није толико мучио око Бога. Биће промоција мојих изабраних дела, а та моја дела су у знаку једне велике и јединствене књиге која се простире од стварања до апокалипсе. Од јединствене архетипске структуре у којој су смештене све књижевне матрице, од Дантеове архитектонике до Раблејове дезинтрегације, истакао је Селимир Радуловић.

-Стваралаштво господина Станића, односно председника Матице српске и песника Ивана Негришовца, представићемо кроз седам књига његових изабраних дела, где је углавном сабрао сву своју поезију, али се мељу ових седам књига налази једна књига есеја. Књига есеја је једним добрим делом била штампана у књизи „Истрага предака“ која је публикована пре неколико година, али је ова књига уобручена на посебан начин. Предрадња или предприпрема за ова изабрана дела, бар када је реч о поезији, била је његова књига „Изложба облака“ из 2017. године, говорила је др Јелена Марићевић Балаћ.

-Бора је оставио таквог трага на свим нивоима приповедне структуре коју је неговао. Почев од језика, та чувена синтакса његова, сва разломљена и сва као израз његовог дубинског доживљаја бића. То је оно што је он у прози учинио као нико пре њега. После имамо оне који су ишли тим трагом и отишли чак дубље, рецимо Настасијевић. То су велики домети наше уметности, пре свега приповедања код Боре Станковића, а код Настасијевића уметност поезије, додаје др Драган Стајић председник Матице српске.

Педесет осма Борина недеља одржана је у Врању и Београду од 24. до 30. марта.

Please follow and like us:
Друштво Култура