Александра Љубић, учитељица у Основној школи „20. октобар“ Власе, ради у истуреном одељењу ове школе у селу Градња. Своје мисли, сећања и љубав према дедовини преточила је у своју прву збирку песама под називом „Гаилардија“.

Гаилардија је цвет који је свуда распрострањен по свету. Има га у свакој башти. Врло се лако одржава и јако лепо цвета. Овај цвет је скроман и пуно даје својим изгледом, започиње овим речима наш разговор, Александра Љубић, песникиња. 

– Ова збирка је део мене и сматрам да сам један део колектива и целине света. Хтела сам да кажем да ја нисам ништа посебно, него сам баш као овај цветић. Ту сам где јесам, живим, имам свој животни пут и причу. И желим да баш као што овај цвет даје допринос у својој башти, тако да и ја пружим неки допринос свету у којем живимо, каже наша саговорница.

Најглавнији мотив који се прожима кроз збирку песама је љубав. Она је и покретач свега, истиче Љубићева. Родољубље и емоције су присутне у многим њеним песмама.

Ана Митић је рецензент ове збирке песама, а ево једног дела њене рецензије посвећене овој збирци, коју је радо прочитала.

– Ово двоје преточено је у стихове које све генерације треба да прочитају и да схвате где је њихов дом и уточиште. Где треба да се врате у потрази за собом, својим миром, одговорима за све што се дешава и смислом свог постојања. И истинског уживања. У жељи да поезија песникиње Љубић разгали, оплемени и охрабри ваша бића, срдачно је предајем читаоцима завршава овим речима, рецензент збирке поезије, Ана Митић Стошић.

Гаилардија је тај лирски субјекат, односно лирско ја које проговара из ове збирке, наглашава Стошићева.