Четврти по реду „Борини књижевни дани“ завршени су представљањем збирке приповедака „Пун кофер прича“ младог књижевника Милана Ружића. Књига садржи равно 100 кратких прича које имају извориште у нашој актуелној реалности.

Милан Ружић је најмлађи на престижној листи гостију овогодишњих „Бориних књижевних дана“ и једини приповедач међу романописцима.

Његова најновија књига, „Пун кофер прича“ подељена је на седам циклуса и садржи приче за које аутор инспирацију налази путујући по Србији.

Језик којим пише је јасан, без претераних мистификација, јер Ружић сматра да је, у времену када се чита мање него икада пре, важно да свако има прилику да разуме оно што писац жели да каже.

Иако не потцењује форму романа, Милан Ружић каже да јој као аутор, није склон, барем за сада, јер је писање прича форма у којој се најбоље осећа.

– Разлог томе што пишем кратке приче није то што писци понекад прибегавају скраћењу форме збoг читалаца.

Ја сам једноставно превише радознао и та радозналост ми не дозвољава да се фокусирам дуже време на један одређени догађај или одређену причу и желим што више да их испричам, а роман захтева потпуну посвећеност, скоро па манијалкалну, што ја немам у свом менталном склопу – каже Ружић. 

Говорећи о стваралаштву младог писца, књижевни критичар Желидраг Никчевић истиче да је Ружићева проза, иако делује непретенциозно, традицијски везана за највеће приповедаче српске књижевности.

Ружић је изузетна појава у нашој савременој прози, чије су приче помало колумне, помало песме, а помало молитве, а своје радове објављује, како у књигама, тако и на Фејсбуку.

– Он је један од оних аутора чије прозно стваралаштво демантује тезу да технологија и глобализација уништавају књижевност – оцењује Никчевић.

Бора Станковић је Милану Ружићу омиљени писац и о њему има јако високо мишљење.

– Чак сам врло велики љубитељ његове целокупне биографије, нисам неки стручњак, али знам доста тога о Бори.

Због тога ми ова посета Врању дође више неко ходочашће, због Боре и због себе, а ту је и Прохор Пчињски и кућа оца Јустина, све су то неки моји узори, Бора у књижевном, а Јустин у духовном и моралном смислу.

Они су на неки начин дефинисали нашу културу и чине Врање незаобилазном тачком на мапи српске културе – каже Ружић.

Организатор манифестације  Библиотека „Бора Станковић“ и покровитељ – Град Врање су се захвалили гостима и публици што су били део овогодишњег књижевног дружења, са жељом да „Борини књижевни дани“ наставе да живе и расту као једна од најзначајнијих културних манифестација региона.