Три аутора из различитих крајева Србије представили су  традиционални накит и оглавље, који су се носили од 18. до почетка 20. века. Иван Терзић, Леан Лазић и Живота Милановић аутори су изложбе која приказује реплике накита рађене по оригиналним сликама и моделима, а свој рад заједнички су приказали у оквиру јединствене изложбе коју је организовао Бојан Ристић.

Стаклене перлице биле су у фокусу ове изложбе. Било да су оне део накита, оглавља, украса за косу или ношње, свакако су обележиле једну епоху. Сав накит и оглавље, као и ношња представљају део традиције од 18. до почетка 20. века. Аутори изложбе су Живота Милановић из Крагујевца, Леан Лазић из села Кобишница код Неготина и етнолог Иван Терзић. Гост изложбе био је и Кристијан Ристић, који је представио свечану јесењу ношњу из околине Београда.

-Оно чиме се ја највише бавим су тепелуци које израђујем од ситних перлица. Тепелук је градски фес који се носи позади, то су носиле грађанке и они су некада били израђивани од перли које су се вадиле у Охридском језеру, a један тепелук је коштао и десетину до двадесет волова. Ја то, пре свега, радим да бих очувао традицију тог тепелука на овим просторима. Живим у Швајцарској 20 година, бавим се фолклором преко 30 година, али љубав према томе је остала да отргнем нешто од заборава. То је јако мукотрпан рад, на једном тепелуку јако пуно времена треба да уложите, каже Леан Лазић.

-Ради се о накиту који је носио сеоски живаљ, јер у 19. веку и почетком 20. века перла је могла да се набави од путујућих трговаца, мерица је био један напрстак, а рад овог накита је ишао на позајмицу од жене до жене, док су богатији људи у градовима имали филигранске огрлице, јер се у то време носио сат на њима. Они који нису имали новца могли су да купе стаклену перлу, дакле, жене су израђивале те врећице у којима се носио сат, и то је део накита, каже Живота Милановић.

Изложбу је организовао заљубљеник у културу и традицију, Бојан Ристић, који је на себи носио сеоску ношњу из врањског поморавља, која је била у употреби до краја Првог светског рата.

-Овакав тип изложбе мислим да се први пут организује у Србији, да су на једном месту сва ова три аутора која су у свету традиције и фолклора врло позната по свом умећу, тако да је ово била јединствена прилика и хвала њима што су се одазвали да све ово прикажемо. Има и мушког и женског накита из различитих крајева Србије, није само Врање, али смо акценат ставили на накит из Врања и околине, каже Бојан Ристић.

Сви аутори носили су на себи карактеристичну народну ношњу из свог краја.