Родно одговорно буџетирање као принцип родне равноправности

Бојан Костић већник за буџет, финансије и привреду

Родно одговорно буџетирање представља иновативни алат јавне политике којим се процењује утицај политика и буџета из родне перспективе и осигурава да они не продубљују родну неравноправност, већ доприносе равноправнијем друштву за жене и мушкарце. РОБ има за циљ да затвори „јаз у имплементацији“ који постоји у земљама попут Србије, где су усвојени закони и политике за унапређење родне равноправности, али се у пракси не спроводе у потпуности.

Влада Републике Србије је званично увела Родно одговорно буџетирање 2015. године, усвајањем Закона о буџетском систему, када је промовисање родне равноправности препознато као један од буџетских циљева. Нове одредбе овог Закона увеле су Родно одговорно буџетирање  као обавезу у току планирања и извршења буџета, чијем се постепеном увођењу још 2019. године прикључио и град Врање, речи су Бојана Костића, већника за буџет, финансије и привреду.

-Родна равноправност представља једнакост и равноправну заступљеност у свим друштвеним областима и за мушраце и за жене. Приликом конципирања мера активне политике запошљавања, морамо поред наших мера око запошљавања, јавних радова, обуке на захтев послодавца, морамо да имамо у виду и индикаторе, статистичке показатеље који говоре о томе колико има незапослених жена на бироу, колико мушкараца. Уколико један род буде у неповољнијем положају, као што су код нас жене, зато што их има више на евиденцији Националне службе за запошљавање, онда је на нама да конципирамо такве мере које ће фаворизовати запошљавање жена у односу на мушкарце, што и радимо, истакао је Костић.

Иако је новина у нашој држави, сам процес увођења другачијег начина размишљања приликом планирања буџета, Врање успешно спроводи кроз Родно одговорно буџетирање.

-Добили смо 3 милиона динара трансфера од Републике како би одобрили 10 грантова за ново запошљавање. Ми ћемо у критеријумима конкурсне документације за расподелу средстава ставити да апсолутно жене имају приоритет приликом запошљавања, без обзира на годиште. Нема лимита што се тиче жена, а што се тиче мушкараца, до 30 година, а пројекат је о подстицају иновација и унапређењу пословања, наглашава већник за буџет, финансије и привреду Града Врања.

То је само један од примера на који начин Локална самоуправа може утицати на то да се унапреди родна равноправност, а да се смањи родна неравноправност. За све расходе из буџета још 2019. године Врање је дефинисало кроз родно одговорне индикаторе и што се тиче саобраћаја, социјалне заштите, образовања, локално економског развоја, туризма, локалне самоуправа, додаје Бојан Костић и наглашава да поред других показатеља, морају да имају и родно одговорне индикаторе којима се мери заступљеност полова и у креирању мера за реализацију и ефикасности реалиизације положаја жена.

Please follow and like us:
Друштво Економија