Са доласком пролећа буди се природа. Поред буђења природе, све више је могуће наићи на гмизавце у шумама, али и викендицама и кућама. Тим поводом угостили смо Владицу Станковића, ватрогасца и хватача змија, који је говорио о томе, како одреаговати и шта радити уколико наиђемо на овог гмизавца.
Где најчешће можемо наићи на змију, који су први кораци у предузимању мера заштите, али и шта чинити уколико дође до уједа змија, објашњава нам човек који помаже свима који га на територији читаве државе позову у помоћ. Име му је Владица Станковић, који поред храбрости да први приђе змији има и запажену моћ убеђивања да се змија не треба бојати.
-Нормално је видети их у природи, али деси се да их има и у бунарима, у кућама, аутомобилима. Најважније је да тај страх који се пробуди код људи када их угледа не буде толики. Многи су већ научили да сам ја тај који увек долази када се деси да им змија уђе у неки лични простор, ја дођем и решавамо проблем. Пре свега треба бити стабилан, без панике, без наглих покрета или хватања змије, у најгорем случају покушавате да је убијете. Стабилност је најбитнија у том тренутку, обезбедити и затворити сва врата уколико је у кући и напустити објекат, позвати мене и сачекати да ја ухватим змију и вратим је у природу, објашњава Владица Станковић.
На територији нашег округа има три врсте отровних змија.
-Једна од највећих отровница је поскок, она је препознатљива по рогу на глави и ромбоидима по телу. Шарка која се налази на 600 метара надморске висине и имамо планинског шаргана, којег има на неким планинама али не и у нашим крајевима. Прва помоћ код уједа змије јесте да се јавите првој Здравственој установи. Али оно што треба урадити када дође до уједа јесте да то место које има две тачке у размаку од 7 до 8 милиметара, као бубуљицу јако истискате, објашњава Владица Станковић.
У тренутку када дође до уједа отровних змија, најбитније је бити стабилан и брз. Паници места нема, оно што сами себи можемо помоћи јесте да место уједа јако исцедимо и у што бржем могућем року одемо у неку Службу здравствене заштите, како отров не би учинио своје.
