
Са пролећним данима и првим вишим температурама, повећава се и опасност од избијања пожара. Стога из МУП-а апелују на све да на време размишљају, да делујемо превентивно и да до оваквих случајева не долази, јер је разлог углавном људски фактор.
Из Службе за ванредне ситуациjе упозораваjу шефове Месних канцелариjа да се строго придржаваjу прописаних мера заштите од пожара, као и да се са повереницима и заменицима повереника цивилне заштите максимално ангажуjу на отклањању свих поjава коjе могу довести до пожара. Такође, упозораваjу се сви грађани, а посебно пољопривредни произвођачи, да у току и након жетвених радова не пале стрништа, а да лако запаљиве течности и друге материjе правилно ускладиште. Подсећаjу и да jе спаљивање стрних усева, смећа и биљних остатака забрањено Законом о заштити од пожара, као и ложење отворене ватре у шуми и на удаљености од 200 метара од руба шуме.
-Обзиром да је мало кишнији био почетак пролећа вегетација је мало озбиљнија. У току овог периода када крену сунчани дани, ако не буде падавина, појава пожара на отвореном је учестала, јер људи то раде противзаконито. Оно што је препорука Одељења за ванредне ситуације МУП-а је да нико не пали на отвореном, јер је то кажњиво Законом, а ми смо у последњих неколико година направили једну нову стратегију, где буквално 24 часа имамо некога на терену и обилазимо терен, и покушавамо на тај начин да смањимо појаву пожара, каже Ведран Ташковић начелник Одељења за ванредне ситуације.
Уколико је лице изазвало пожар дужно је да ватрогасно-спасилачкој јединици надокнади трошкове интервенције, у складу с посебним прописом. Новчаном казном у износу од 10.000 динара казниће се за прекршај физичко лице, а правно лице од 300.000 до 1.000.000 динара. Уколико се утврди да је на пољопривредном газдинству вршено спаљивање жетвених остатака, газдинство губи право на подстицајна средства у пољопривреди, у периоду од три године. У складу са тим неопходно је предузети одговарајуће мере заштите од пожара у домаћинствима, у пољопривредним објектима, пољу, шуми и другим местима на својој територији. Уколико дође до почетног пожара сваки грађанин jе дужан да одмах приступи гашењу, или да затражи помоћ од надлежне ватрогасно-спасилачке jединице на број 193.
-Од почетка године имамо негде око 200 интервенција, од тога 155 пожара, негде око 110 на отвореном, што је цифра која није добра, додаје Ташовић.
С обзиром да је отворен Регионални центар за ванредне ситуације, време реaкције је брже, истиче Ташковић и рад је организованији, с обзиром да су сви под једним кровом.