Кажу да је време релативна ствар. Субјективни утисак иде у прилог констатацији. Некада је минут вечност, а други пут трен, зависно од нашег личног доживљаја. Ипак, мерење времена је од велике важности, а после проналаска телеграфа, радио-апарата, телевизије, телефона, одашиљање порука о тачном времену је постало саставни део живота.
Колико је стара прича о сатовима? Па свакако једна од најстаријих. Од соларних, преко сунчаних, пешчаних, водених, па до механичких. Негде се налази податак да се механички сатови први пут спомињу у старим византијским књигама с краја шестог века. Неки истраживачи записали су да је први лични механички сат возио коњ, а коњушар пратио њихову исправност. Прва опруга за џепни сат била је свињска чекиња. Уследили су сатови са клатном и многи, многи други.
Први механички сатови користили су опруге, полуге и регулаторе, обично нису имали показиваче или бројчанике, само су звонили на сат. Касније су били бројчаници и показивачи. У 15. веку развијене су опруге са бачвама и величина сатова је знатно смањена. Такође, захваљујући цилиндричној опрузи, касније су измишљени ручни сатови. Временом је сат постао и статусни симбол.
Неке од најстаријих примерака сатова чува антиквар Драган Јовановић у својој радњи. Многе је рестаурирао, а неке од најаутентичнијих примерака оставио у оригиналном стању.
– Ово је један од најстаријих сатова, из 18. је века и машина је у дрвету рађена, тачније на дрвету су зупчаници, он ради по принципу повлачења ланаца, каже Драган Јовановић.
Јовановић проналази старе примерке на бувљаку или аукцијама, и од њих буквално прави чуда. Најновији изум је накит од сатова, а тренутно припрема и “ванвременски сат.“
– Дошли смо на идеју са мојим сином да направимо накит од сатова које не можемо да поправимо и планирамо да то брендирамо, каже Драган.
– То су наушнице, беџеви, прстење, шнала за кравату и слично, додаје његов син Филип.
– Правим сада и “ванвременски сат“, њега баш дуго радим и он ће се стално окретати у круг, на ланцу ће бити бројеви и кретаће се у круг, уз помоћ механизма, открива Драган свој нови изум.
Поред развоја механизма, сат се развија и у уметничком смислу, те се тако израђују модели савременог дизајна, некада и од најскупљег материјала, попут дијаманта. Ипак, и они старијег датума неретко могу достићи цену данашњих најпопуларнијих модела.
– Сатови су били и остали статусни симбол. Рецимо, ти џепни сатови које су носила господа некада, морали су да се виде у џепу, сат и ланац, то се није носило сваки дан, само на прославама, то су били јако добри сатови, који су и данас јако скупи, појашњава Драган.
Колекционари знају да разликују и препознају добре примерке. Ручни сатови су, на пример, постали редовни део стајлинга и више од справе за мерење времена.
