У сусрет 1. априлу дану Омладинских радних акција, у емисији Дан пред нама угостили смо учеснике, некадашње бригадире и сведоке времена, када се након Другог Светског рада обнављала порушена Југославија. О том времену, духу који је владао и поносу који су осећали због тога што раде нешто корисно за своју земљу, говорили су и млађи и старији бригадири.

Прва Омладинска радна акција у Врању републичког карактера, организована је далеке 1979. године када је уређивано корито градске реке и грађен пут ка Барелићу. Рад омладинаца и омладинки био је доборовољан и за тежак физички рад тражило се место више, а било је још акција.

-Друга акција је била Савезног карактера. Имали смо шест бригада, из свих република. Све бригаде су боравиле у Врању и није било никаквих проблема – каже Жика Манасић, некадашњи командир бригаде.

-Ишли смо зато што је такав дух био. Прво је то долазило из куће, да треба да помогнеш земљи. Ишли смо јер су руководиоци земље знали  то да организују – каже доктор Срђан Томић, носилац ударничке значке.

-Жеља нам је да се направи такав морал да се врате наши стари акцијашки подухвати – каже Славица Николић, Томићева сестра .

Радило се о великим и важним подухватима, за које је била потребна добра организација. О томе лепа сећања имају и ветерани учесници  омладинских радних акција.

-Омладинци су се дружили, забављали  и радили. Ми смо идеолошки усмеравани да помогнемо земљи – каже Мирко Димитријевић, учесник радних акција.

-Омладинци и општински комитети су били главни носиоци организације да се формира и припреми бригада и да се пошаље на радну акцију – каже Стојан Младеновић учесник радних акција.

-Из моје улице смо били петорица нас од 16 до 18 година. Лепо је то време било, ни жуљеви нам нису сметали – каже Зоран Стефановић, бригадир тих година.

Волела се кажу земља, поносили су се својим радом, волели су чак и буђења у 4 ујутру. Све то уз незаборавне стихове, хеј бригаде, хеј руке младе.