ЊУЈОРК, 31. децембра (Тањуг) – Током 2023. године дошло је до обећавајућих научних открића која би могла да обликују медицину у будућности, попут генске терапије до лека за Алцхајмер, од предвиђања рака панкреаса до пионирских метода репродукције.
Почетком протекле године, у марту, светом је одјекнула вест да су јапански научници по први пут у историји створили здраве бебе мишева са два биолошки мушка родитеља, иако је у процесу, ипак, била потребна женка, Пише Нешнал џиографик.
Тим предвођен Кацухиком Хајашијем, професором биологије генома на Универзитету Осака у Јапану, произвео је јајашца из ћелија коже са репова мушких мишева која су, потом, оплођена спермом другог мушког миша и имплантирана у женке мишева.
Иако се само седам од више од 600 имплантираних ембриона развило у бебе мишева, младунци су нормално расли и били плодни када су одрасли.
Резултати истраживања представљају значајну прекретницу у репродуктивној биологији, и у будућности могли би да се примењују у третманима плодности, али и да помогну у спречавању изумирања угрожених животињских врста.
Мишеви су били објекат још једног научног истраживања у протеклој години, којим су научници дали одговор на питање како настају седе, а он би могао да лежи у „блокираним“ ћелијама.
Научници са Универзитета у Њујорку открили су, посматрајући длаке мишева током две године, да до појаве седих власи долази када се ц́елије које производе пигмент, зване меланоцити, у свом кретању кроз појединачни фоликул длаке „блокирају“ у незрелом стању, не успевајући да развију своју плаву, смеђу, црвену или црну боју.
Ни на пољу истраживања посвећеног проналажењу лека против рака није остало без значајних достигнућа, пошто су научници открили да неке бактерије које се често налазе у многим туморима гастроинтестиналног тракта директно помажу ц́елијама рака да избегну имунолошки одговор тела.
И, не само да ове бактерије сарађују са ц́елијама тумора како би промовисале прогресију рака, вец́ им помажу и да се брже шире разлажуц́и лекове против рака и узрокујуц́и неуспех лечења.
Ово истраживање сугерише да су неки лекови против рака ефикасни јер убијају и бактерије које живе у тумору, и могло би да отвори врата новим приступима у лечењу рака.
Да бактерије нису само невини посматрачи, већ да имају значајну улогу у обликовању екосистема у околини тумора сумњало се још од касног XИX века када су немачки лекари Вилхелм Буш и Фридрих Фелајзен независно један од другог, открили да се тумори пацијената понекад смањују након напада еризипела, стања коже изазваног стрептококом.
Додатни пробој на пољу истраживања карцинома омогућила је вештачка интелигенција, захваљујући којој су истраживачи, идентификујући специфичне обрасце која се јављају у здравственим картонима пацијената, успели да предвиде рак панкреаса и до три године пре успостављанаја дијагнозе, а метода се показала подједанко успешна као и скупи скрининзи који се сада користе.
Иако редак, рак панкреаса представља трец́и највец́и узрок смрти од карцинома, јер се најчешће открива у касним фазама када се болест вец́ проширила на друге делове тела.
Међутим, употреба АИ могла би ту статистику у наредним годинама значајно да смањи, пошто су научници користећи медицинске картоне 6,2 милиона људи из Данске у периоду од 41 године, обучили и развили АИ алгоритам, како би открили обрасце у евиденцији 24.000 пацијената који су касније развили рак панкреаса.
Научници су, потом, АИ алат тестирали анализирајуц́и медицинксу документацију готово 3 милиона америчких ветерана, а компјутерски алгоритам је тачно идентификовао скоро 4.000 појединаца, до три године пре него што им је заиста дијагностикован рак панкреаса.
Поред значајних пробоја на подручју проучавања карцинома, протекла година остаће упамћена и по томе што је америчка Агенција за лекове одобрила за употребу лек „Лекемби“, који, иако не лечи саму болест, нити доводи до побољшања развијених симптиома у касној фази болести, могао да успори когнитивно опадање за око 30 процената, уколико се користи у раној фази болести.
Лекемби је моноклонско антитело који делује на сам узрок болести, уклања амилоидне плакове, лепљиве наслаге протеина, у мозгу чије накупљање доводи до губитка памц́ења и размишљања.
Поједине особе које болују од бета таласемије и српасте анемије, генетских поремећаја које изазивају мутације у генима који кодирају хемоглобин, протеин неопходан црвеним крвним зрнцима за транспорт кисеоника по телу, могле би доживотно да се излече захваљујући новој генској терапији.
Агенције за лекове су у Уједињеном Краљевству 16. Новембра, односно 8. Децембра у САД, одобриле прву генску терапију засновану на ЦРИСПР, револуционарној техници измене гена, насталој пре више од 10 година, а која је преузета из природног одбрамбеног механизма бактерија и археја развијеног за борбу против вируса.
У оквиру новоодобрене генске терапије, ЦАСГЕВИ, из коштане сржи скупљају се матичне ћелије пацијената, које се потом уређују у лабораторији како би се исправио ген хемоглобина, а затим се поново уносе у пацијента.
Иако би одобрење нове генске терапије могла да покрене нову еру генетске терапије, ипак, остаје много питања око доступности третмана, с обзиром на његову цену од неколико милиона долара, али и дугорочне безбедности, јер је познато да ЦРИСПР може да доведе до нежељених генетских модификација са непознатим последицама на третиране ћелије.
На пољу неуронауке, међународни тим истраживача предвођен Универзитетом Џонс Хопкинс и Универзитетом у Кембриџу, су после 12 година, успели да мапирају мозак инсекта, тачније ларве воћне мушице.
Најкомплетнија и најопсежнија мапа целог мозга икада завршена укључује више од 3.000 неурона и више од пола милиона веза између њих.
До сада, од првог покушаја мапирања мозга округлог црва који је започет 1970их година и трајао 14 година, исцртане су делимичне мапе мозга за многе системе, укључујући муве, мишеве, па чак и људе.
Док су свеобухватне мапе неурона генерисане само за неколико малих врста које имају од неколико стотина до неколико хиљада неурона у својим телима, попут округлог црва, ларвалног морског шприцера и ларвалног морског анелид црва.
Иако је мозак воц́не мушице много једноставнији од људског, развијене технике биће од помоц́и у мапирању сложенијих мозгова у будуц́ности, попут људског, али и за развој система вештачке интелигенције.
