Један од најистакнутијих уметника Врања, Станиша Стошић, чији је непоновљиви глас одзвањао сценом народне музике, преминуо је 8. априла 2008. године у Београду. Његов одлазак оставио је велику празнину у срцима бројних обожавалаца његовог талента.
Певач народне музике Станиша Стошић, чије су интерпретације песама врањанског мелоса биле посебно цењене и препознатљиве, окончао је своју животну борбу са дугом болешћу у 63. години. Његов баритон, пун емоција и дубине, доносио је слушаоцима аутентични дух јужне Србије.
Овај великан народне музике, познат и под надимком Врањски Павароти због своје вокалне снаге и изражајности, рођен је у живописном селу Врбово, у близини Владичиног Хана. Његови корени су били дубоко уткани у традицију и музичко наслеђе овог краја, што је снажно утицало на његов уметнички израз.
Након завршетка школовања у Врању, Станиша Стошић одлази у Београд, културни центар земље, где је започео своју блиставу музичку каријеру. Са посвећеношћу је чувао изворну народну музику, интерпретирајући је са изузетним пијететом и талентом. Чак ни у тешким временима економске кризе деведесетих година, није подлегао искушењу комерцијализације свог музичког рада, остајући веран аутентичном звуку народне музике. Иза себе је оставио неутешну супругу и два сина, који чувају успомену на његов велики уметнички допринос.
Његов репертоар обиловао је песмама које су постале антологијске, међу којима се посебно истичу „Лела Врањанка“, која је постала његова најпрепознатљивија нумера и својеврсна химна Врања. Значајан успех остварио је и са песмом „Стојанке, бела Врањанке“, са којом је тријумфовао на фестивалу „Златиборски нарцис“. Његове интерпретације песама попут „Због тебе, моме убава“, „Димитријо, сине Митре“, „Петлови појев“, „Симбил цвеће“ и „Коштана“ остале су упамћене по емотивној снази и аутентичном изразу. Такође, публика је волела и његову ауторску песму „Теби певам ове ноћи“.
