Село некад и сад  

Кроз серијал „Лепоте села“ обилазимо села у околини Врања и упознајемо се са разним занимљивим људима, њиховим животним причама, навикама и обичајима. Овога пута обишли смо приградско село Златокоп, равничарско Моштаница и брдско – планинско село Тесовиште.

Како су села изгледала раније, а како изгледају данас, да ли се процес производње, затим производње хране и разних житарица и узгој животиња на селу променио? Знамо да данас имамо машине, да је технологија узнапредовала, раније је село опслуживало град својим производима. Међутим, данас у многим селима људи раде одређене послове у граду, а пољопривредом се баве у слободно време.

-Током целог постојања људског друштва, село је било једно од најважнијих места где су људи живели. То је основа одакле ће се касније развити многи градови, односно бројне варошице. Управо због тога села представљају жилу куцавицу сваке државе и представљале су све до новог, односно савременог доба, када је већина становништва живела на њему и бавила се углавном пољопривредом и сточарством. Управо због тога и постоје две врсте села, села која постоје поред река и села која постоје у брдовитим пределима, где се људи баве сточарством, објашњава Ненад Стојиљковић, историчар.

У почетку су села била веома примитивна, куће су биле од глине, од грађевинског материјала који није био стабилан, док је покривање кућа било од сламе, да би се временом села модернизовала и добијала савременији изглед. За време индустријске револуције, средином 18. века, долази до запошљавања радника и лаганог изумирања села.

У селу Златокоп људи су се претежно бавили пољопривредом, док је данас ово село урбанизовано и људи у њему имају своје послове у граду, а пољопривредом се баве у слободно време. Такође, село је данас седиште неколико фабрика које га сада урбанизују.

-Ради се на селу и то је нешто ново за мене, али је јако лепо. Природа око нас је лепа, сваки моменат користимо да изађемо у дворишту, да нешто улепшамо, да се дружимо. Углавном су раније биле жене са села које су само на селу радиле, сада више нису само домаћице. Жене су сада пословне и успешне у било којој области посла. Међу запосленим радницама имамо и жене са села и из града, рекла је Данијела Костић, финансијска директорка у фабрици „Лотос“.

-С обзиром да живимо на селу, јавила се потреба за мало бољим и савременијим начином обављања послова, путем интернета и свог знања конструисали смо ову електричну клуњачу. Овде се ради о посебној методи скидања клипа са кукуруза, а ланци који у одређеној брзини скидају само зрно без механичког оштећења, казао је Дејан Ивановић из села Моштаница.

-Да не причам колико сам радила пре.

Који су то тешки послови које сте радили?

-Све сам радила и орала са говеда, ево и примера једног. У суботу сам орала, а у недељу сам родила млађу ћерку. А сада нема тога, пре су се стари људи мучили, по седам – осам детета су рађали, а сада жене роде по једно дете, причала је Бранислава Костић, мештанка села Тесовиште.

Пут земљани, кућа од камена, дрвена ограда, сено, у дворишту лавор у коме се пере веш ручно, око нас шума, а сигнала на телефону немамо. Али ови људи се не жале, кажу да су тако навикли и да ће ту и остати. Радују се сваком путнику и госту у селу који их посети. Једино им је тешко што у селу нема људи, а самоћа их свакодневно прати.

Please follow and like us:
Друштво