Шесто, финално издање Врањског речовника

“Врањски речовник“ доживео је шесто допуњено, акцентовано, и како аутор каже, финално издање. Садржи преко 7.500 речи старог врањског језика, а Срба Ђорђевић већ ради и на једној занимљивој новели која ће вероватно изаћи 2024. године.

Први “Врањски речовник“ изашао је из штампе 2013. године. Од тада је било пет допуњених издања, а ове године изашла је најобимнија верзија са акцентованим речима и примерима њихове употребе у конкретним фразама и реченицама. Аутор каже да неће више бити допуне.

-Биће то коначна верзија, више нема. Могуће још која реч да се појави, али то остављам другима да убаце, а појединачно ко год нађе неку реч има у речовнику при крају 5, 6 страница слободних, намерно остављених, да направе свој кућни речовник и да комплетирају, каже аутор Срба Ђорђевић.

Шесто издање “Врањског речовника“ садржи преко 7500 речи, фраза и израза. Врањски дијалекат који је данас у употреби претрпео је многе промене, те није оригиналан, какав је био пре 60 година, каже аутор.

-Уплив је српског језика после ослобођења од Турака. Док је Врање било под Турском овде се говорио тај кадимлијски, староседелачки језик, чаршијски и еснафски, додаје Ђорђевић.

Након шест збирки поезије, шест издања речовника, једне хронике и једног романа, аутор ради на нечему новом.

-Сада припремам једну новелу, при крају сам већ, могуће да у току године угледа светлост дана. Исто ће бити по провереном пелцеру Боре Станковића и као што је мој претходни роман “Рамонда“, на књижевном, а ликови говоре на дијалекту, тачније онако како су знали да говоре, најављује аутор.

Срба Ђорђевић је рођен у Врању 1949. године. У Загребу је завршио Техничку војну академију, а као официр ЈНА и ЈА службовао у Скопљу, Врању, Приштини, Ђаковици и Нишу. НАТО агресија затекла га је у Ђаковици, одакле је његова јединица отишла у Ниш, а он, по сопственом захтеву, по завршетку сукоба отишао у пензију. У Врање се вратио 1999. године, где живи и ствара и данас. Члан је СКОР-а, УСУД-а и ВЕД-а.

Please follow and like us:
Култура