Мале плате и непоштовање радничких права су, према оценама челника највећих синдикалних организација у Србији, горући проблеми са којима радници у Србији дочекују сутрашњи Међународни празник рада, Први мај.

Потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Душко Вуковић за Тањуг је истакао да су радници незадовољни зарадама које овог тренутка прима већина запослених у Србији, имајући у виду цене пре свега хране и осталих трошкова живота.

– Већ се направила велика разлика између минималне зараде која је сада мало већа од 40.000 динара и минималне потрошачке корпе, иначе мизерне и слабе, а која је премашила 50.000. Други податак показује да 50 одсто запослених прима мање од 62.000 динара, колико сада износи медијална зарада, а просечна потрошачка корпа је већ достигла 95.000 динара, по нашим рачуницама и више од 100.000 динара, што значи да већина каска да би надоместила трошкове хране, одевања, образовања и слично – рекао је он.

И председница УГС-а Независност Чеданка Андрић је за Тањуг навела да радници као први проблем истичу мале зараде и изнела податак да око 400.000 људи прима минималну зараду а да половина не може да премаши 62.000 динара, колико је у фебруару износила медијална зарада.

– Други проблем са којим се радници суочавају јесте неизвесност радног места, јер је све више несигурних послова и послова на одређено време, а људи који су на тај начин ангажовани раде под притиском плашећи се да ће након истека времена на које су запослени изгубити посао. Доста је и прековременог рада и повреда на раду, а оне се најчешће и дешавају због прековременог рада односно замора људи или зато што радници нису довољно обучени за посао који раде, а један од разлога је и недовољна примена мера за безбедан рад – навела је Чеданка Андрић.

Као посебно поражавајући податак навела је да у последњих неколико година на радном месту живот изгуби око 50 људи годишње.

– Зато ми пуно радимо на едукацији људи када је реч о безбедности и здрављу на раду и инсистирамо на законским решењима која ће обезбедити примену мера безбедности на раду. Стално апелујемо на што чешћи надзор инпектората за рад, на ненајављене надзоре, а не да се инспектори најаве па да послодавци ушминкају градилишта за тај дан а после тога да све остане по старом“, рекла је она.

Председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС) Ранка Савић за Тањуг је истакла да проблеми радника у Србији највећим делом произилазе из непоштовања закона.

– Огроман је проблем то што се код нас донесу реативно добри закони, али се не поштују. Тако је и са Законом о раду. Иако је лош и рестриктиван, да се поштује радницима Србије би било неупоредиво боље и не би се дешавало да рад на одређено време траје и по 10, 15 година а Закон о раду казе да може трајати највише 24 месеца“, рекла је она.

Додала је да би доследна примена Закона о раду спречила садашњу праксу дела послодаваца да не плаћају прековремени рад или да уместо прековременог рада раднику дају слободне дане, а он их никада не искористи јер је стално потребан послодавцу.

Синдикати ће сутра Први мај обележити на трговима и улицама, па ће Савез самосталних синдиката после окупљања испред Дома омладине у Београду у 10 часова организовати шетњу до Славије и споменика Димитрију Туцовићу, УГС организује окупљање на Тргу Николе Пашића у Београду у подне под слоганом Синдикату верујем, док ће АСНС на трговима по Србији делити синдикални материјал и прикупљати потписе за петицију којом траже да се укине рад недељом за трговце.

Међународни празник рада обележава се у знак сећања на 1. мај 1886. године, када је у Чикагу 40.000 америчких радника ступило у штрајк, захтевајући боље услове рада, изражене у пароли „три осмице“, што значи по осам сати рада, одмора и слободног времена.

У сукобима са полицијом првих дана маја убијено је шест и рањено око 50 радника, а велики број је ухапшен.

Пет радничких вођа осуђено је на смрт, а тројица на робију.

На Првом конгресу Друге интернационале 1889. године одлучено је да се сваке године 1. маја масовно демонстрира у знак сећања на чикашке раднике.