Славимо ли Српску Нову годину?

Кажу да је јануар најдужи месец, јер се велика количина новца утроши већ на почетку месеца, што око припреме новогодишње трпезе, то и уочи Божића. Да ли због тога људи све скромније прослављају “српску“ или православну Нову годину или су разлози ипак неки други, питали смо наше суграђане.

Званично 1919. године држава Србија прелази на рачунање времена по грегоријанском календару. Како Српска православна црква није признала грегоријански календар, она је наставила да обележава празнике на тадашњи начин. Овако је први пут прослављена „Српска Нова година“.

Након 1923. године па све до данас прослава Нове године и српске Нове године су дефинитивно два празника која се обавезно прослављају. Иако није званичан празник, Срби врло радо славе православну Нову годину.

Прослава Нове године је у СФР Југославији посебан значај почела да добија после Другог светског рата, када се покушао сузбити значај православних празника, па се тако бунт православног становништва усредсредио на прославу до тада мање религијски популарне Нове године.

Иако су Срби деценијама славили православну Нову годину и то је био један леп тренутак, чини ми се да последњих година и код нас ова пракса изумире. Да ли је заиста тако питали смо наше суграђане.

-Славимо и даље, како да не, и то богатије него Нову по грегоријанском календару, кажу једни, док други ипак одговарају да православну Нову годину славе скромније.

Неки поштују и обичај да првога дана Нове године по јулијанском календару умесе проју или хлеб од кукурузног брашна и у њега стављају гранчице дрена.

-Ставимо дрен за здравље, новчић за паре и ломимо овај хлеб, каже једна наша суграђанка.

Јануар је познат као “најдужи“ месец јер се доста новца утроши у првој половини овог месеца за припрему празничних трпеза.

-Колико је остало толико трошимо, кажу наши суграђани и додају да пара “за толико“ има.

Закључак је да се и у Врању “Српска Нова година“ слави и да су се обичаји одржали, и то код одрасле и старије популације, док млађи мање пажње придају овом празнику. Организованог дочека православне Нове године неће бити, те ће Врањанци углавном прославити овај дан у кругу породице и најближих.

Православна Нова година радо се празнује у балканским земљама попут Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, православним деловима Хрватске, али и у источним земљама – Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији и Грузији. Занимљиво је да традиција прославе јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, као и у неким деловима Шкотске.

Please follow and like us:
Друштво