Свети мученици Сурдулички обележени су Светом литургијом у храму Светог великомученика Георгија у Сурдулици и литијама до Дубоке долине. Свечаности су присуствовали министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Никола Селаковић, министар без портфеља задужен за унапређење развоја недовољно развијених општина, Новица Тончев, државни секретар Миомир Ђорђевић, начелник Пчињског управног округа, Срећко Пејковић,  заменица градоначелника Врања, Зорица Јовић, председник Скупштине Дејан Тричковић, помоћник градоначелника, Милан Илић, начелник Градске управе, Душан Аритоновић, председница општине Сурдулица, Александра Поповић, као и више већника, представници војске, полиције и других институција.

Мученици сурдулички, тачније пострадали на простору Сурдулице у време Првог светског рата, проглашени су за Свете 2017. године. До тада је било бројних покушаја да жртве добију место какво заслужују у историји, али је сплетом околности то одлагано и померано. Након што су 2009. године мошти страдалих, које су претходно биле тајно покопане, пронађене на старом сурдуличком гробљу код села Доње Романовце, све је почело да се одвија својим током.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је на свом редовном заседању у Београду 24. маја 2017. године, на предлог пуноће Епархије врањске, на челу са Његовим преосвештенством Епископом врањским Пахомијем, у диптих Светих уврстио Свете Сурдуличке мученике.

Од тада, сваке године слави се дан Сурдуличких мученика, а за празник је одређен датум када су њихове свете мошти пренете у обновљену Спомен костурницу, која је и завршена у готово исто време када су кости и пронађене.

Сваког 29. маја служи се Света литургија у храму Светог великомученика Георгија, након чега се литијским ходом одлази до Дубоке долине, једног од стратишта у Првом светском рату.

Сматра се да је Сурдулица највише страдала због свог географског положаја, јер је последње веће место пре бугарске границе. Ту нису жртве само из ових крајева, већ су довођени Срби из различитих делова земље. Убиства су најчешће вршена хладним оружјем, да се не троши бојева муниција и да се не чују плотуни. Због масовних убистава, јавио се проблем куда се лешевима, па је одлучено да се лешеви бацају у дубодолине. Тако су током Првог светског рата, званично откривене највеће масовне гробнице, међу којима је и Дубока долина. Ово место обележено је као стратише прошле године на дан славе Светих Сурдуличких мученика.

У почетку је овај празник прослављан скромно, док последњих година све већи број државних и локалних званичника присуствује свечаности обележавања Сурдуличких мученика.