Да живот пише романе, који нису увек бајковити, потврђује и прича наше суграђанке Снежане Станковић. Након другог порођаја, тачније царског реза, и низа компликација, њен живот променио се из корена. Сада јој је потребна трансплантација да би могла несметано да живи, а у тој причи у овом часу још потребнији смо сви ми.

Снежани је 2007. године након царског реза и пратеће сепсе отказао леви бубрег и одстрањена јој је материца. Након тих компликација Снежана каже да је живела несметано са једним бубрегом све до 2016. године, када почињу нови проблеми. Њено здравствено стање се погоршава и почиње да отказује и други бубрег. Памти 11. мај 2020. године када је здравствена ситуација драстично кренула низбрдо. Долази до потпуног отказивања и десног бубрега и Снежана завршава на хемодијализи, три пута недељно по четири сата.

-Искрено, из корена нам се променио живот. Променио се, пре свега, деци. Старија ћерка је то веома тешко поднела, доћи кући у року од недељу дана са централним венским катетером на врату, видети мајку која је бледа, упали подочњаци, на десној руци је већ била урађена фистула, нисам могла сама да се обучем, да одем до тоалета, то је за њих био шок, шок и за мене, али ја сам морала да останем позитивна. Не волим да ме неко са сажаљењем гледа, не волим те патетичне изјаве, ја сам борац у животу са осмехом на лицу и тако и гледам на све ово,  каже Снежана Станковић.

Управо је прва рука помоћи била старија ћерка, додаје Снежана. Она је и зауставила школовање и преузела све кућне послове у првом тренутку. Снежана није отишла у пензију, јер каже да би то за њу био крај живота. Посао јој није физички напоран, а што се тиче физичких активности каже да ретко шта може.

-Не могу ништа, буквално, организам је пун отрова, врло често сам уморна, боле мишићи, кости, замарате се док радите, док оперем судове док стојим могу да се заморим, појашњава Снежана.

И поред дијализе и помоћних лекова често има великих осцилација у паду крвне слике и имунитета. Из дана у дан све теже подноси сам процес хемодијализе, јер је већ у стадијуму кад њен организам престаје да реагује на дате терапије. Снежана нема живог донора у породици, те је принуђена да шансу потражи међу компатибилним донорима у иностранству.

-У тренутку када се појави бубрег који је компатибилан са мном имам 15 до 18 сати да се појавим на њиховој клиници и тада се ради трансплантација. Нама који чекамо нови живот, ново рађање, тај телефонски позив је све, када видите непознати број увек се надате да је то тај позив, каже Снежана.

Средства су јој потребна за трансплантацију бубрега, специјалистичке прегледе, лабораторијске анализе, лекове и путне трошкове.

-Ја то све преживљавам што се дешава са Снежом, ноћима не могу да спавам, размишљам како да укључим што више људи, што више рођака, колегиница, чак сам укључила и људе у иностранству да сви помогну, ево већ смо почели и са поделом тих циркуларних писама у фирмама, да што више прикупимо новца да она што пре оде у Белорусију на трансплантацију бар једног бубрега, тако да ће моћи да несметано живи и са једним бубрегом, каже Гордана Станковић која је на челу Тима за прикупљање помоћи.

Снежана је и сама активна учесница кампање за трансплантацију, води Удружење дијализираних и трансплантираних бубрежних инвалида Врања, али каже да је свест о значају трансплантације и даље на ниском нивоу у нашо земљи.

Гордана на крају поручује: -1447 на 3030, они који имају мало више нека се потруде, па нека уплате на динарски рачун. Замолила бих да што пре Снежа оде, добиће позив, а чим добије позив она мора на рачуну да има већ тај новац и да оде за Белорусију и да почне нови живот.

1447 на 3030

Уплатом на динарски рачун: 160-6000001614904-02

Уплатом на девизни рачун: 160-6000001616175-69;

IBAN: RS35160600000161617569;

SWIFT/BIC: DBDBRSBG