Насиље на интернету је сваки облик насиља које настаје употребом дигиталних технологија. Може се одвијати на друштвеним мрежама, апликацијама за размену порука, гејминг платформама и мобилним телефонима. То је понашање које се понавља и које има за циљ да уплаши, наљути или осрамоти особе које су нападнуте.
Примери дигиталног насиља су:
• ширење неистина или објављивање срамотних фотографија некога на друштвеним мрежама
• слање претњи преко платформе за размену порука
• лажно представљање и слање неприкладних порука другима у туђе име.
Насиље уживо и насиље на интернету се често могу дешавати упоредо. Међутим, насиље на интернету оставља дигитални запис који може да послужи као доказ приликом његовог заустављања.
Поводом овог горућег проблема данашњице, министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић је у једној од изјава рекао : ”Преко 500 пријава за вршњачко насиље путем интернета, разговор одраслих и деце кључ безбедног одрастања у дигиталном свету. Министар Јовановић истиче да је са све већом употребом мобилних телефона и интернета, вршњачко насиље добило нови облик, на интернету – од увредљивих порука, ширења гласина, избацивања из вршњачких чет група и тиме искључивања деце из друштва.
Истраживање програма Нова писменост, који заједно спроводе УСАИД и Пропулсион показује да деца и адолесценти проводе више времена на интернету и друштвеним мрежама него икада раније, више од два сата дневно на друштвеним мрежама и око сат времена на другим сајтовима на интернету.
Министар Јовановић каже да се Министарство информисања и телекомуникација континуирано залаже и ради на стварању сигурног окружења за децу и младе: ”Знамо да је вршњачко насиље озбиљан проблем који може имати дугорочне последице и активно радимо на томе да осигурамо да сва деца имају приступ подршци и ресурсима који су им потребни како до оваквих ситуација не би долазило или уколико дође, да знају како правилно да реагују”.
Министар подсећа да жртве вршњачког насиља и њихови родитељи могу да се обрате за помоћ Националном контакт центру за безбедност деце на интернету на телефон 19833 или путем платформе “Паметно и безбедно”. Он је истакао да је од почетка рада, Национални контакт центар за безбедност деце на интернету примио преко 6.304 пријаве дигиталног насиља, од којих се 548 пријава односе на вршњачко насиље путем интернета(cyberbullying) међу ђацима основних школа. Едукатори Центра су одржали преко 532 презентације о безбедности деце на интернету у 201 основној и средњој школи широм Србије, а едукацијама је присуствовало више од 20.932 деце и 6.156 родитеља.
У сваком тренутку, родитељи и деца могу да пријаве злоупотребу интернета и угрожавање безбедности деце на интернету позивањем броја телефона 19833.
Ради се о националном контакту центра за безбедност деце на интернету које је покренуло Министарство трговине, туризма и телекомуникација, на основу Уредбе о заштити и безбедности деце приликом коришћења нових технологија.
У раду центра укључена су и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство унутрашњих послова, здравља, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и Републичко јавно тужилаштво.
На овај број сви грађани, укључујући и децу и малолетна лица, могу да се обрате центру уколико желе да добију савете из области безбедности на интернету или упуте пријаву угрожавања безбедности деце на интернету.
Поред позивања броја 19833, злоупотреба интернета може се пријавити и слањем мејла на адресу: bit@mtt.gov.rs
ili putem elektronske prijave na portalu www.pametnoibezbedno.gov.rs.
Преузето са сајта: https://cnzd.rs/telefonska-prijava-zloupotrebe-interneta-19833/
Зато не трпите насиље, информишите се путем сајта www.rtv-vranje.rs да ли начин на који вам се неко обраћа спада у насиље. Такође, видећете и бројеве телефона, као сајтове на којима можете потпуно нонимно пријавити насиље, али и разговарати са психолозима о томе како лакше пребродити све непријатности које доживљавате.
Редакцији Радио телевизије Врање се обратила тринаестогодишња Мила, која је препричала своје искуство када је информисање о препознавању дигиталног насиља у питању. Како каже, осећала је да је начин на који јој другарице из разреда пишу, није начин на који одговарају другој деци. Било је ту, по њеним речима, ниподаштавања свега што она напише или објави на друштвеним мрежама. Превасходно је причала са другарицама из свог окружења и упитала их да ли се и њима то дешава, мислећи да можда није превише емотивно све то доживела, али када је добила одговор да са њеним вршњакињама не разговарају другари ни слично, почела је да истражује о томе, како препознати дигитално насиље. Тринаестогодишња Мила је рекла да су јој доста помогле платформе које се баве дигиталним насиљем и да је, увидевши да је то што доживљава заиста дигитално насиље, обратила се родитељима и пријавила у својој школи. Проблем је решен тако што је педагошкиња школе разговарала са Милом и њеним родитењима о проблему са којим се суочава, али и са девојчицама од којих је доживљавала ругање и исмевање. Како сама каже, све се брзо решило и сада је другарица са тим девојчицама и заједно излазе и баве се ваншколским активностима.
За више информација о томе, како и на којим бројевима се можеш обратити за помоћ, уколико си си жртва дигиталног насиља, на порталу www.rtv-vranje.rs се можеш информисати, а нешто више на овом линку можеш и прочитати .
