Појам енергетска ефикасност се најчешће сусреће у два могућа значења, од којих се једно односи на уређаје,  а друго на мере и понашања. Под енергетски ефикасним уређајем сматра се онај који има велики степен корисног дејства, тј. мале губитке приликом трансформације једног вида енергије у други. На пример, „обична“ сијалица велики део електричне енергије претвара у топлотну енергију, а само мали у корисну светлосну енергију, и у том смислу она (сијалица) представља енергетски неефикасан уређај.

Када је реч о мерама, под енергетском ефикасношћу подразумевају се мере које се примењују у циљу смањења потрошње енергије. Без обзира да ли је реч о техничким или нетехничким мерама, или о променама у понашању, све мере подразумевају исти, или чак и виши, степен оствареног комфора и стандарда.

Све чешће се сусрећемо са  појмом  енергетска ефикасност,  али шта заправо значи и колико је важно да се сви понашамо у складу са принципима енергетске ефикасности? Може се рећи да енергетска ефикасност има два значења: једно се односи на перформансе техничких уређаја а друго на одређене мере понашања.

Повећање енергетска ефикасности на макро нивоу подразумева: замену необновљивих извора енергије (фосилна и нуклеарна горива) обновљивим (енергија ветра, воде, сунца, геотермална енергија и биомаса), замену енергетски неефикасних апарата ефикасним, усвајање стандарда по питању изолације грађевинских објеката, замену столарије у просторима који се греју или хладе, уградњу уређаја за регулисање температуре у објектима, замену или уградњу ефикасних ситема грејања и хлађења.

Значај енергетске ефикасности огледа се у финансијским уштедама али и у очувању животне средине.  На микро нивоу, сваки појединац би требао да поведе рачуна о томе да гаси уређаје које не користи али и да приликом одабира кућних апарата обрати пажњу на класу енергетске ефикасности производа.  За производе се каже да су енергетски ефикасни ако током рада имају минималне губитке енергије.  Наравно, губитак енергије се не може свести на нулу, али се у тежи ка томе да буде сведен на најмању могућу меру.   Примера ради, код котлова на пелет сматра се да котлови са преко 90% степена искоришћења енергије имају висок ниво енергетске ефикасности и носе ознаку класе  А+ односно А++ енергетске ефикасности.

Врло се често овај појам тумачи и погрешно, па се сматра да повећање енергетске ефикасности подразумева смањен ниво квалитета живота. Међутим, крајњи циљ мера за повећање енергетске ефикасности подразумева рационалније трошење енергије уз задржавање истог нивоа комфора или чак у неким случајевима и повећање нивоа удобности.

Извор: https://www.alfaplam.rs/blog/energetska-efikasnost-pojam-i-znacaj%7D

Свакога дана људи употребљавају енергију за превоз, кување, грејање, хлађење, производњу, осветљење, као и за забаву и бројне друге сврхе. Међутим, начини на који се сва та енергија користи битно утиче на нашу околину и живот. Стога је веома важно не само да ли штедимо енергију (да ли искључујемо апарате онда када их не користимо), већ и да ли је користимо на најефикаснији начин (да ли спадају коришћени апарати и технологија у категорију штедљивих производа).

Узевши ово у обзир можемо разликовати две категорије: уштеду енергије и енергетску ефикасност.  Уштеда енергије подразумева све оно што предузимамо да не бисмо расипали енергију – то су једноставни кораци који сви могу да усвоје као начин понашања, од гашења светла након изласка из просторије до рециклирања пластичне или алуминијумске амбалаже. С друге стране, енергетска ефикасност је појам који се односи на употребу технологије за чији рад је потребно мање енергије – као добар пример могу да послуже штедљиве лед сијалице које троше мање енергије уместо класичних сијалица при том дајући исту количину светлости.

Иако губици енергије не могу бити сведени на нулу, они се могу смањити на разне начине коришћењем разних техника, а пажљивим или ефикасним приступом енергија може да се троши у оптималним количинама за неки процес или активност. Кад се она користи на неодговарајући начин, што значи да постоји разлика између доведене количине енергије и потребне количине енергије, то доводи до расипања а тиме и до финансијског губитка.

Неефикасно коришћење енергије махом је резултат лошег пројектовања, неадекватне радне карактеристике процеса, лошег одржавања, празног хода или рада опреме када то није потребно (укључена светла, вођење процеса на непотребно високом температурама и слично).

Додатне користи увођења мера за енергетску ефикасност обухватају:

– мања енергетска зависност,

– смањење загађености,

– директно утицање на побољшање животних услова.

 Потрошња енергије у Србији двоструко је већа у односу на просечну потрошњу у 35 земаља ОЕЦД-а,

* У нашој земљи чак 60 одсто финалне енергије троши сектор зградарства,

* Власници станова и кућа у Србији махом посматрају предложене мере за енергетску ефикасност само као додатни намет,

* Само 10 одсто домаћих инвеститора препознаје енергетску ефикасност као компаративну предност у односу на конкуренцију.

С обзиром на то да се енергија највише расипа у индустријским погонима и у сектору зградарства, то значи да се ту може остварити и највећи учинак при примени неопходних мера за енергетску ефикасност.

Извор: https://energetskiportal.rs/energetska-efikasnost/

Овај пројекат  суфинансиран је средствима општине Трговиште. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.