Вербално злостављање је једно од најчешћих злостављања. Разлог томе је најчешће што се теже препознају облици насиља, али и теже доказују, па је и пријављивање ређе.
Вербално насиље може доћи од вршњака, али је још већи проблем када долази од фигура које би требало да буду ауторитети, попут попут родитеља или наставника. Када долази од одраслих, вербално злостављање најчешће је замаскирано у методу дисциплиновања детета. Строга љубав и дисциплина често су само маске под којима се крије вербално насиље и лоше третирање.
Актуелна истраживања показала су да вербално злостављање деце може бити једнако деструктивно у емотивном смислу као било која друга врста насиља. Излагање детета изругавању и понижавању носи са собом подједнако велик ризик од развијања депресије и анксиозности код деце, као и било које друго злостављање.
Ово су неки примери вербалног насиља:
- Прозивање, омаловажавање, псовке, увреде: „Глуп си“ , „Ти си најгоре дете које знам“
- Претња напуштањем: „Волео бих да се никада ниси родио“, „Требало је да те дам на усвајање“. Ова врста вербалног злостављања ствара осећај да ваше дете није пожељно у породици.
- Претња телесним повредама: ,,Само тако настави и има да будеш плав од батина’’. Овакве претње код детета изазивају страх и неповерење.
- Изазивање осећаја кривице: „Ти си разлог зашто се мама и ја свађамо сваки дан’’, „Да не морам да се бринем о теби, сад бих била на плажи…’’, „Да ниси био тако неспретан, твоја сестра се не би повредила’’. Дете ће помислити да је лоша особа која заслужује да буде несрећна.
- Сарказам: „Браво! Баш си паметна!“ (У случају када дете случајно проспе сок.) Деца не разумеју иронију и сарказам, па ће бити збуњена позитивном реакцијом на негативан исход.
На сајту Чувам те Владе Републике Србије наведен је један пример вербалног насиља, који преносимо у наставку текста:
Дечак Н. је био лепо васпитан, помагао је другима, слушао кад нешто причају, никоме није говорио ништа ружно.Чак је покушавао да саветује другаре ако су имали проблем. Није се истицао трчањем и гурањем по ходнику, псовкама, задиркивањем девојчица или расправом са наставницима кад није био спреман за одговарање. Ово ради добар део дечака у старијим разредима основне школе. Све то што није радио као већина био је повод да добије вербалне увреде од својих другара који су по мало били и љубоморни што девојчице воле да су у друштву дечака Н. Увредекао што су: “Немаш појима да играш фудбал.“ „Ајде ћути ти си будала!“ и сличне биле су свакодневне.
Ученик Н. је покушавао да на пристојан начин одговори на увреде, али му то није побољшало однос са већином дечака. То их је охрабрило да наставе са истом, нападачком причом. Он их је онда игнорисао, али ни то није помогло. Групи која вређа прикључили су се и дечаци из других разреда тако да је ствар по дечака Н. постала заиста оптерећујућа. Све је трајало неколико месеци. Он се није жалио тако да нису знали ни родитељи ни наставници.
Најзад се обратио разредном старешини, психологу школе, родитељима. Покренути су чести разговори са дечацима који су били непристојни према Н. Одржаване су и радионице на тему вршњачког насиља. У циљу зближавања деце, прихватања различитости и уважавања индивидуалности Ђачки парламент се ангажовао код одржавања школских приредби, излета, изложби, где су учесници били сви они који су непромишљено прозивали Н. Круг вербалних напада се смањио, али не и нестаао.
Дечак Н. је научио механизме вербалне одбране мада је све оставило на њега дубок траг и после пар година – била су то непријатна трауматична сећања и осећај који се врааћао када нападачке и ружне речи прођу кроз његову главу.
Вербално насиље није везано само за децу, већ још чешће и за партнерске односе. Дешава се да партнери често критикују једни друге, како због начина облачења, припреме хране или других свакодневних активности. Уколико ваш партнер често користи речи које вама наносе емотивни бол и емотивне и психичке последице, време је да се суочите са истином – вероватно сте жртва вербалног насиља. Вербално злостављање је тешко идентификовати и нажалост, може бити уобичајена врста злостављања и насиља у неким односима. Мајстор вербалног насиља може нарушити ваше самопоштовање, а истовремено деловати као да му/јој је веома стало до вас. Употреба вербалног насиља, односно вербалног злостављања врло је прикривен, индиректан и манипулативан покушај контроле и без обзира на то колико снажна и велика љубав те особе изгледа, вербално злостављање је погрешно и може бити штетно подједнако колико и физичко злостављање.
Неки од видова емоционалног и психолошког насиља су:
- Окривљавање за све проблеме који постоје у вези или браку
- Поређење са другима и урушавање самопоуздања
- Понижавање и омаловажавање пред другима
- Критиковање женине интелигенције, изгледа, способности
- Зловоља и оптуживање жене за сопствене неуспехе и незадовољство
- Викање, вређање и псовање, називање погрдним именима
- Набијање осећаја кривице жени уколико не жели сексуални однос
- Уцењује Вас да ће учинити нешто, ако не урадите оно што он жели
- Претња самоубиством
- Немогућност да се разговара о ономе што се дешава у вези или браку
- Ваш страх да причате о ономе што Вам се догађа и како се осећате
- Контролисање када одлазите, а када се враћате кући
Спречавање да се виђате са пријатељима и породицом или да успостављате нова пријатељства и контакте. Потреба да одустанете од свега, само да бисте угодили партнеру или избегли његово незадовољство.
Психичком насиљу доприносе и радње које нарушавају функционисање породице или се односе на третман других чланова домаћинства, као што је непоштовање приватности, војничко дресирање, непоштовање кућног реда, превелика родитељска очекивања, присиљавање на избор занимања, занемаривање остарелих чланова породице, наметање ставова и контрола животног стила, одбијање да се преузме део бриге о домаћинству, итд.
Жене које имају искуство емоционалног злостављања могу почети да верују да је оно што насилник говори о њима истина. Могу почети да мисле о себи да су глупе, ружне, непривлачне, дебеле и да нико на овом свету никад не би ступио у везу са њима. Жене такође веома често могу себе кривити за насиље које им се дешава.
Непрестано критиковање урушава самопоуздање и сигурност у себе и отежава излазак из насилне везе.
Постављање јасних граница и делимично или потпуно прекидање контакта са насилником једино може помоћи у овој причи, а важно је и да жртва добије подршку стручног лица, психотерапеута у превазилажењу траума.
Медијски пројекат “Реци НЕ насиљу“ реализује се уз финансијску подршку града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
