Све чешће у свакодневној комуникацији чујемо фразе “у депресији сам“ или “анксиозан сам“. Да ли их увек користимо онда када треба и шта медицински, ови појмови значе, питали смо неуропсихијатра, др Слободана Стаменковића.

Није свака промена расположења депресија или анксиозност, сложни су психолози и психијатри. Неки појмови су се одомаћили, али су за њихово потврђивање неопходни дијагностички критеријуми.

-Није свака нека пролазна нервоза значајан симптом анксиозности, није свака тренутна реакција депресија. Свако има право да у животу има “плус“ и “минус“ дане, да има дане када се осећа боље или незадовољније, све је то део живота и све то зависи од сплета околности или спољашњих фактора. Људи би требало да то увиде и раде на тим факторима, а не да, бежећи од суочавања, склизну заиста у депресију или ансиозност, каже др Слободан Стаменковић, неуропсихијатар и начелник Одељења психијатрије.

Као што себе посматрамо споља, треба да сагледамо и себе изнутра, своје психичко стање и уколико нам је помоћ потребна да се не либимо да је потражимо. Некада можемо сами, али некада је помоћ стручњака неопходна. 

-Код људи који имају проактиван став и који желе да се суоче са собом могуће су самокорекције, а постоје људи који се плаше да сагледају причу и живе у хибридном стању и када наиђу проблеми, они немају природан капацитет да перципирају своје проблеме и да “ресетују“ тај свој систем. Е, ту је потребна интервенција, можда и блажа, попут психотерапије. Психотерапија није магија, није рецепт за живот, то је подршка клијенту да уђе у себе и да почне да мења неке устаљене и фиксиране обрасце који су се заглавили, појашњава неуропсихијатар.

Не постоји целоживотни образац понашања, већ се обрасци мењају како се мењају и околности. Иако одласком код стручњака често очекујемо инстант решење, превасходно морамо да схватимо да је оно у нама самима.

-Не постоји лек за срећу, да постоји продавао би се у маркетима, кроз смех говори др Стаменковић.

Свакако, уз адекватан разговор са стручњаком или терапију и радом на себи, може се превазићи сваки тежак период.

Први знаци уласка у депресивно стање (не и болест) су губитак концентрације, енергије, интересовања за ствари и догађаје који су нам раније причињавали задовољство, избегавање људи и активности које су нас веселиле у неком периоду и слично. Ту је помоћ стручног лица веома значајна.