Лик Станише Стошића, барда врањске градске песме, уз наслов једне од његових најпознатијих песама „Лела Врањанка“, нашао се на муралу који је осликала група младих уметника, на челу са Стефаном Стојановићем Слешом. Током њиховог дружења, настало је још неколико мурала на укупно четири локације у центру града.
Мурал на којем доминира лик Станише Стошића осликала је група уметника из Србије и Немачке и један је од четири која су урађена током дружења у нашем граду.
Два мурала су осликана на углу Симе Погачаревића и Јужноморавске, трећи на раскршћу улица Симе Погачаревића и Хајдук Вељка, а четврти на кружном току код ЈП „Водовод“ Врање.
У групи која је украшавала градске зидове нашли су се млади уметници из Врања, Берлина и других градова Србије.
Локације и мотиви су договорени током припрема за рад, каже вођа групе и уметник са дугогодишњим искуством у сликању мурала, Стефан Стојановић Слеш.
– Ништа није било насилно нити изнуђено, већ је тој деци било интересантно да се то тако на крају дана све те ствари десе и нађу на зиду.
Веома сам срећан са крајњим исходом на свим овим локацијама и надам се да ће и људи из града бити срећни са оним што смо урадили – каже Слеш.
Поред Станише Стошића и чувене песме „Лела Врањанка“, мурал код зграде „Водовода“ рађен је по мотивима познате врањске изреке „У Врање нема лагање, 100 кила свиња, 200 кила мас`“, а поред водећих мотива, сваки од уметника је имао слободу изражавања, указује Слеш.
Он додаје и да је његов главни задатак био да координише радом младих уметника како би договорене идеје спровели у дело.
– Све креће тако што се црта велики број скица, да би уметник ослободио себе да ослика читав зид, јер површина скице је много мања у односу на површину зида, тако да је то процес кроз који се учи и кроз рад савладава – наводи уметник.
Слеш је први муралиста у Врању и велики број његових дела се налази по читавом граду.
У последње време, неколико младих Врањанаца се интересује за овај вид уметничког изражавања, а Слешу је задовољство да може да им пренесе своје знање и дугогодишње искуство, јер не постоји званична школа за сликање мурала.
– Драго ми је да се појављују нови људи који желе да то раде и наравно да има простора за рад.
Јесте мало мукотрпно када мораш да мољакаш за простор за рад, али је и додатна драж то што си уложио нешто своје у целокупан процес, а ту је и интеракција са људима, што све на крају дана резултира једном лепом причом, каква је била и ова наша – каже Стефан.
Слеш додаје да је реакција и власника зидова и комшија, као и случајних пролазника на мурале била изразито позитивна и да би желео да се са оваквим дешавањима настави и у будућности.
То би могло да се попне и на неки виши ниво, да се у Врању направи неки фестивал са акредитованим уметницима, наводи Стефан Стојановић Слеш.
Ови мурали су значајно улепшали град и показали колико млади уметници могу да допринесу култури Врања. Комбинацијом познатих мотива и слободног изражавања створили су дела у којима могу да уживају сви грађани. Нови мурали су донели свежину и боју у град, обогаћују визуелни идентитет Врања.
