Прошло је 20 година од матуре генерације 1986. годиште и завршетка њиховог средњошколског образовања у Гимназији „Бора Станковић“ у Врању.

Сада већ давне 2005. године, растали су се другови, симпатије, школске љубави, а данас, 20 година касније, исто то другарство, као и љубав према свом граду, некадашњој школи их је окупила и пробудила у сваком од њих прелепе емоције.

Загрљаји, пољупци, препричавање свега што се издешавало, сликање и дуги разговори уследили су при сусрету чувене Гимназијске генерације ’86. годиште.
Било је и суза радосница у оку професорке српског језика и књижевности Оливере Ђорђевић, јер су овакви сусрети, како и сама каже, најдирљивији и емоције је немогуће сакрити.

Око 140 некадашњих гимназијалаца окупило се на добро познатом месту, испред своје школе и заједно са професорима одржали један час, где су причали о себи, својим породицама, успесима, а има их доста. Они су данас успешни лекари, професори, политичари, функционери.

Како је живот непредвидив, неки од ученика и професора ову годишњицу нису дочекали, зато су их другови поменули и говорили о њима.