Данас се обележава Светски дан енергетске ефикасности, 5. март, који подразумева смањење губитка енергије без нарушавања комфора, стандарда живота или економске активности и може се реализовати, како у области производње, тако и у области потрошње енергије.

У Србији се троши пет пута више енергије по метру квадратном него што би требало, а у индустрији енергетски интензитет, који представља однос специфичне потрошње енергије и јединице новостворене вредности, три пута већи, упозоравају надлежни.

Влада је усвојила подстицајне мере за производњу струје из обновљивих извора енергије, а у плану је оснивање Фонда за енергетску ефикасност, у који би годишње требало да се „слије“ око 25 до 30 милиона евра.

Коришћењем отпада у енергетске сврхе може се побољшати енергетска ефикасност за 20 до 30 одсто. Укупан потенцијал обновљивих извора енергије у Србији износи 3, 6 милиона тона еквивалентне нафте, од чега само потенцијал биомасе износи око 2,6 милиона тона.

Ако би свако домаћинство у Србији заменило само две сијалице штедљивим, супституција електричне енергије била би равна снази електране од око 500 мегавата, у коју је неопходно уложити око милијарду евра, док је за куповину по две штедљиве сијалице у свим домаћинствима у Србији неопходно око 18 милиона евра.

У Србији се, тек од 2004. године, када је основана Агенција, систематски води рачуна о енергетској ефикасности, док су се развијене земље посветиле тој области много раније, још седамдесетих година прошлог века.

У спровођење мера енергетске ефикасности потребно је да се систематски укључе све институције друштва, јер то није само посао државних институција, него и свих других органа, општина, компанија и сваког појединца.

Србија је у сличној ситуацији као земље у окружењу по питању енергетске ефикасности, а мало заостаје за земљама источне Европе које су 2004. године ушле у Европску унију и већ су прихватиле директиве ЕУ које се односе на ту област, оценио је он.

Агенције за енергетску ефикасност ће ове године наставити спровођење друге фазе пројекта повећања енергетске ефикасности у јавним зградама у Србији, која је вредна 30 милиона долара и суфинансира се из кредита Светске банке.