Сваке године, 5. јуна, свет се уједињује у обележавању Светског дана заштите животне средине, посвећеног подизању свести о горућим еколошким проблемима и неопходности очувања наше планете. Овај дан служи као подсетник да су последице урбанизације и индустријализације, односно људских активности, довеле до забрињавајућег загађења природних ресурса – ваздуха, воде, земљишта, хране, биљног и животињског света. Др Невенка Станојковић из Завода за јавно здравље упозорава да је ситуација све критичнија и да је предузимање хитних мера против загађења императив.
Загађење животне средине настаје као последица урбанизације и индустрализације, односно као последица активности људи. Загађење је све веће и потребно је предузети мере против загађења природних ресурса, као што је ваздух, вода, земљиште, храна, биљни и животињски свет, речи су др Невенке Станојковић из Завода за јавно здравље.
-Извори загађења ваздуха знамо да су поред саобраћаја, индустрија, кућна ложишта и индустријска ложишта. Прелазак на централни начин загревања просторија је један вид за смањење потрошње горива, односно смањење животне средине. Врло су битни и глобални ефекти загађења ваздуха, а то су криза кисеоника, киселе кише, климатске промене и оштећење озонског омотача. Што се тиче киселих киша, замо да аутомобили за једну годину потроше толико кисеоника, колико једна цела људска популација. Што се тиче електричне енергије, требало би да гасимо светла тамо где нам нису неопходна, да користимо лед светла која мање троше лектричну енергију и самим тим штедимо ресурсе и мање загађујемо животну средину, истакла је др Невенка из Завода за јавноздравље.
Од почетка индустријске ере, глобално отопљавање расте и имамо повећање глобалне средње температуре за један степен. То утиче на то да веће темепратуре утичу на веће испаравање воде, те имамо периоде суше, односно поплава. Глобално отопљавање утиче и на повећање мора, те је податак да се тај ниво у последњих десет година повећао за десет центиметара.
-Велико је и загађење земљишта, знамо да се око три милиона отпада створи у Србији на годишњем нивоу, а само 15 одсто отпада се, нажалост, рециклира. У Србији је велики проблем пластика јер се у свету годишње створи 400 милиона тона пластике и то је углавном пластика за једнократну употребу, тако да човек чак 160.000 микрочестица пластике унесе у свој органкзам годишње, што би на недељном нивоу било око четири грама пластике која завршава у јетри и бубрезима и доводи до оштећења ових органа. У Србији има 12 санитарних депонија, преко 130 несанитарних депонија, а дивљих је преко 3.500. Све те депоније које су несанитарне, дивље, доводе до загађење земљишта, а то даље утиче на загађење површинских и подземних вода, до загађења биљака, а онда и до загађења људског живота, нагласила је др Станојковић.
Велики утицај на загађење земљишта има и папир, у Србији имамо 500.000 тона који заврши на депонијама, уколико рециклирамо једну тону папира спасићемо 17 стабала, који годишње апсорбују 120 килограма угљен-диоксида. На депонијама завршавају и лименке, које се такође рециклирају, а за чије разлагање у природи је потребно 500 година, док је за разлагање стакла потребно 3.000 година.Сви ови фактори делују токсично на људски организам и изазивају мутације гена и доводе по појаве карцинома.
