Теме из националне историографије за Међународни дан архива

Поводом 9. јуна, Међународног дана архива, Историјски архив „31. Јануар“ Врање организовао је трибине „Савремена национално – дезинтегративна мисао у Срба“ и „Шта (не) знамо о српском 20. веку? Заблуде и контроверзе савремене историје“. Гости су били историчари др Немања Девић, др Бојан Димитријевић, др Драган Алексић, др Дејан Антић и социолог културе, проф. др Зоран Аврамовић.

Повод за трибину „Савремена национално – дезинтегративна мисао у Срба“ била је књига „Одрођени књижевник“ проф. др Зорана Аврамовића.

– То је једна врло занимљива тема, јер ми о књижевницима знамо само из овог угла књижевности. Знамо их као писце књижевних дела, међутим, има велики број писаца у српској култури који су писали политичка дела и то је важно да сазнамо каква су то дела – сматра Аврамовић.

Прича о националним интеграцијама и дезинтеграцијама је непресушна, указује др Дејан Антић, професор историја на Филозофском факултету у Нишу.

– Прича о срспким националним интеграцијама почиње још од средњег века, онда долази до затишја за време турске владавине, али већ крајем 18. века поново почиње да се буди и са српском револуцијом 1804. година добија свој замах – каже Антић.

Тема интегративних и дезинтегративних процеса је и данас актуелна, у светлу тешког положаја Срба у Хрватској и на Косову, као и покушајима ревизије Дејтонског споразума у Босни и Херцеговини, истиче Антић.

Трибина „Заблуде и контроверзе савремене историје“ обухватила је теме од 20. века до данас, укључујући недоумице савремене српске историографије, гледане из угла историчара Института за савремену историју, познатим по отварању контроверзних тема и истим таквим ставовима.

– Које су то биле преломне године, где смо сада на стотинак година после Првог и осамдесет после Другог светског рата и где се данас налазимо у контексту историје – рекао је др Бојан Димитријевић.

Врање и читав југ Србије су веома важни за дешавања последњих стотинак година и поставља се питање да ли је овај крај, заједно са Косовом, историјски занемарен, указује др Немања Девић.

– Мени је интересантно да овде причамо о контроверзним или мање истраженим темама 20. века, будући да је Врање играло врло важно улогу од почетка 20. века у процесу националних интеграција – казао је Девић.

Према речима Бојана Димитријевића, српска савремена историографија каска за догађајима из савремене историје, али и за колегама из других бивших југословенских република, што је једна од главних карактеристика наше савремене историјске науке.

Please follow and like us:
Друштво