У оквиру серијала ‘’Лепоте села’’ бавили смо се традиционалном храном, специјалитетима и јелима која су карактеристична за југ Србије, а наше домаћице вредно чувају рецепте и преносе генерацијски. Водимо вас у приградско село Суви Дол, равничарско село Црни Луг и брдско-планинско Големо Село.

Водимо вас у домаћинство Снежане Стаменковић, која сваке године традиционално припрема зимницу.

Домаћица је најпре убрала паприке и парадајз из своје баште.

Свеже поврће се одмах након тога пере и класира. А са нашом домаћицом смо поразговарали и о животу на селу.

Након тога, пали се ватра и кубе се загрева, а ту почиње права магија.

– Док дођете до финалног производа морате да посадите, да окопате и да оберете. Онда се паприка пече, а док се окропи ви друге ствари припремате. Треба машина којом ће да се меље, потребни су и људи који ће да љуште јер је посао мало тежи. Кад се ољушти паприка, самеље се и стави се да се пржи за ајвар – каже Снежана Стаменковић.

У селу Црни Луг имали смо прилике да видимо како изгледа процес сушења меса у домаћинству породице Денчић.

– Овде имамо сушено суво месо од свиње, ћуретину и пилетину. Уколико га сушите лагано, потребно је два или три дана, мада је могуће и за један дан. Каменчићи који се налазе у пушници чисте дим, да месо не поцрни. Ти каменчићи служе као филтер – каже Милена Денчић.

У Големом Селу посетили смо породицу Величковић, у којој живе три генерације. Домаћице су специјално за нашу емисију припремиле праву гозбу.

Домаћа сукана пита, домаће суво месо, сир од домаћег млека, киселе паприке, домаћа ракија. Био је то ужитак за сва чула.

– За домаћу питу је потребно брашно, јаја, сир, маст и сукаљка. Суче се и ређа све у круг. Одозго иде поново маст, сир и пече се. Од ујутру до увече посла има увек. Прво муземо краве, онда креће доручак, па хранимо свиње и онда смо или у њиву или беремо малине, сакупљамо сено – каже Снежана Величковић.

У серијалу ‘’Лепоте села’’ трудимо се да вам пренесемо свакодневне ситнице које улепшавају живот на селу и које су привилегија у граду. Они мало старији се сигурно сећају мириса домаће банице, укуса врућег ајвара док се пуне тегле или сочног поврћа директно из баште.

Данас се у граду начин живота убрзао и променио, а многи рецепти су остали заборављени.  Међутим, наше вредне домаћице из сеоских средина и даље чувају наслеђе својих мајки и бака у спремању хране по којој је наш крај нашироко познат.