Ових дана је објављена нова, трећа по реду збирка поезије Врањанца Љубомира Манасијевића под називом „Трезор лирске душе“. Књига овог виталног пензионера и плодног аутора садржи песме настале последњих годину дана, подељене у седам циклуса.
Љубомир Манасијевић се поезијом и уопште писаном речју, заразио још у раним школским данима, када је и почео да пише.
Задивљен великим ауторитетом своје професорке, чувене Вере Ценић, није се усудио да обнародује своје прве радове, али зато сада, када је у пензији, непрестано пише и до сада је објавио три књиге поезије.
Најновија збирка „Трезор лирске душе“, на 200 страна и са готово исто толико фотографија, сумира сва Љубомирова поетска интересовања.
– Она садржи више циклуса, пишем о поезији, имам један сонетни венац који говори о томе како се пише сонетни венац, затим о разликама између савремене и старе, традиционалне поезије.
Доста је песама о завичају, љубавних и духовних песама, молитви и, на крају, ту су песме захвалности – наводи Манасијевић
Тематски круг Манасијевићеве поезије обухвата породичне и традиционалне вредности, љубав према завичају и ближњима, али и патриотске теме и критику савременог живота и односа према традицији.
– Данас је, некако жалосно, што људи, да би били савремени, критикују све и свашта. А не виде ништа лепо. О томе имам песму „Не ружите живот“.
Ту је и песма „Држава и мајка“, која говори о томе да држава треба да буде строга мајка, а ми њу некада заборављамо. Када постанемо силни и јаки, чекамо и даље да нам држава даје, а ми јој ништа не враћамо и не пружамо – истиче песник.
Љубомир Манасијевић је доказ да никада није касно за поезију. Његов стваралачки мото је „Ниједан дан без написаног стиха“, чиме жели да надокнади време у којем није објављивао своје песме.
– Ја сам сматрао да неко други треба да уради за мене. Међутим, када сам изашао у пензију, схватио сам да то треба сам да урадим.
Највећа подршка ми је била породица и Савез књижевника у отаџбини и расејању „Скор“ – наводи Манасијевић.
Издавач књиге „Трезор лирске душе“ је Удружење слободних уметничких душа „Ава Јустин“ из Врања, а објављивање овог издања је финансијски подржао град Врање, путем конкурса за пројекте из културе.
