Трговина људима представља врло озбиљан проблем, без обзира на пол, друштвени статус, образовање, године живота. Свако може бити мета, а циљ је добра зарада на људима. У овом случају, када говоримо о трговини људима као облику насиља над женама, важно је истаћи да су жртве најчешће малолетне девојчице између 11 и 17 година, као и пунолетне девојке до 30 година старости.
-Девојчице се често вишеструко искоришћавају – и то у сексуалне сврхе, укључујући производњу порнографије, као и за радну експлоатацију. Неки су подвргнути принудном браку. Дечаци се такође сексуално искоришћавају, иако је устаљена предрасуда да таквих ситуација нема, каже Данијела Милосављевић, председница Локалног тима за борбу против трговине људима у Врању.
Годинама статистика показује да су више од 65 посто идентификованих жртава трговине људима у Србији деца и млади. Они су на мети трговаца људима због сексуалне експлоатације, експлоатације рада, а често су приморани да просе или краду.
Град Врање, иако релативно мала локална самоуправа на југу Србије и на неки начин скрајнута од важних дешавања, ипак је за разлику од многих већих градова одавно препознала значај борбе против пошасти 21. века, трговине људима. Локална мрежа за борбу против трговине људима формирана је 2013. године.
– Од тренутка када смо формирали Локалну мрежу за борбу против трговине људима те 2013. били смо свесни да мрежа мора да опстане на територији града и да мора да функционише у свом пуном саставу. На то су нас навеле одређене чињенице. Пре свега, Врање се налази на тромеђи. Имамо у окружењу два гранична прелаза, а ту је и административни прелаз са Косовом и Метохијом. Такође, у неком ранијем периоду имали смо велики број пријава о томе да наше девојчице одлазе у Бујановац и Прешево да, наводно, раде. Затим, имали смо велики случај радне експлоатације у Чеченији, где су жртве трговаца људима били људи из нашег краја. Такве пријаве нисмо могли, ни смели да игноришемо. Суштина нашег постојања је превенција трговине људима, а не лечење последица те трговине. За лечење последица надлежне су неке друге институције, каже за интернет портал РТВ Врање, председница Локалне мреже и градска већница Данијела Милосављевић.
Према подацима Локалног тима за борбу против трговине људима града Врања, у две године (2021. и 2022.) само у Врању је идентификовано 6 случајева и радне и сексуалане експлоатације, а жртве трговине људима биле су особе између 40 и 50 година, али и малолетна лица.
– Пример деце која раде, иако наш закон не дозвољава рад деци млађој од 15 година је такође, карактеристика Пчињског округа, нарочито међу популацијом националних мањина, каже Данијела Милосављевић, председница Локалног тима.
Према званичним статистикама, у 2021. години у Србији је идентификовано 46 жртава трговине људима. Годину дана раније било их је 57, а 2019. године 39. Међутим, стваран број жртава је око десет пута већи, чуло се на дискусији коју је поводом Европског дана жртава кривичних дела организовао Београдски центар за безбедносну политику.
Уколико имате сазнања да је неко жртва трговине људима, податаке о локацији где се одвија експлоатација и/или о организаторима трговине људима, можете позвати Управу криминалистичке полиције, која ради 24/7 позивом на број 0800 100 388, локалним полицијским станицама, као и Центру за заштиту жртава трговине људима на број телефона +381 63 610 590. Поред државних институција грађани могу пријавити трговину људима и организацијама цивилног друштва: АСТРА на СОС телефон: + 381 11 785 0000 и Атина на дежурни телефон: +381 61 63 84 071.
Медијски пројекат “Реци НЕ насиљу“ реализује се уз финансијску подршку града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
