Од почетка године у Србији је за 64 дана убијено чак 9 жена и једно дете од 2 године. Насиље ескалира, кажу стручњаци, а на то није имуна ни наша средина. Срећом, нема убистава, али се повећава број корисница Сигурне куће у оквиру услуга које пружа Центар за развој локалних услуга социјалне заштите у Врању. Тако су код њих боравили дете од 2 месеца и жена од 87 година.
Од почетка 2023. године у Сигурној кући боравила су 22 корисника са територије Пчињског округа. Тренутно је на смештају 16 корисника, а од тог броја 4 жене и 12-оро деце, иако су капацитети према лиценци 10, што много говори, каже Александар Станојковић, правник установе.
– Према правилницима, период боравка је до 6 месеци у Сигурној кући, међутим, дешава се да и преко тог периода корисница борави код нас. Имамо и те како случајеве где се по два и три пута враћају на смештај у Сигурној кући, каже Александар Станојковић, правника.
Најчешће насиље чине партнери, али има и случајева насиља од других сродника. Окидач за насиље је углавном алкохол. Жртве су најчешће жене са средњим образовањем, али има и факултетски образованих. Не стоји више онај стереотип о томе да су жене необразоване и да због тога не могу да изађу из насиља, већ нешто друго.
– У питању је економска прича. Махом су у великој мери кориснице које су незапослене. То је главни узрок. Оне се враћају насилнику и након одређеног временског периода, поново буду нападнуте. Немају где и врате се у Сигурну кућу – објашњава Станојковић.
Са жртвама насиља раде стручни тимови Сигурне куће, иако оне у почетку одбијају сарадњу. Ипак, временом се отворе, јер им је боравак испуњен, путем радионица и уз помоћ донатора. Сарађују запослени и са Филијалом за запошљавање у циљу помоћи женама. Ипак, проблем је по свему судећи дубљи, а једна прича је нарочито несхватљива.
– То је карактеристично, са тиме смо се борили. Жена је била болесна и претрпела је физичко насиље. У три наврата смо имали захтев за смештај и реализацију смештаја кориснице, којој је приликом тестирања утврђено присуство вируса.
