Епархија врањска обележиће своју славу, Преподобног Јустина ћелијског и врањског, у среду, 14. јуна, Светом литургијом и резањем славских колача, као и доделом диплома најуспешнијим ученицима на епархијском такмичењу из веронауке.
Празновање епархијске славе отпочиње бденијем уочи празника, а наставља се Литургијом која ће бити служена у среду, 14. јуна, са почетком у 9:00 сати у храму посвећеном Светом Јустину. Свету архијерејску литургију служиће епископ Пахомије са свештенством врањске епархије. Након службе биће резање славског колача у порти Свеправославног друштва Преподобни Јустин врањски и ћелијски, након чега ће најбољи ученици добити захвалнице за постигнућа у области веронауке.
Као и сваке године биће приређен и културно-уметнички програм, који традиционално припремају ученици веронауке.
Епархија врањска Светог Јустина врањског и ћелијског обележава као своју славу од 2016. године. Епархија је одабрала овог чувеног Врањанци за свој заштитника. Реч је о новоканонизованом светитељу. Јустин Поповић био је архимандрит манастира Ћелије и професор Универзитета у Београду, али и велики духовник и духовни вођа српског народа за време овоземаљског живота, али и након њега.
Рођен је на Благовести 1894. године, и на исти дан се и упокојио 1979. Цела његова породица била је свештеничка, али се нису слагали да Јустин (световно име Благоје) оде у монахе. Ипак, током Првог светског рата, он је замолио патријарха Димитрија за монашки постриг и постао монах Јустин. Студирао је теологију на Оксфорду, а докторска теза на тему “Религија и философија Достојевског“ није му прихваћена, те студије наставља у Грчкој. Докторат богословља стиче у Атини и постаје наставник карловачке богословије. Био је и уредник православног часописа Хришћански живот.
На његовом путу школовања и теолошког живота, било је много препрека и саплитања, делом и због бритког језика, мисли и начина писања и изражавања, али је Јустин успео да одоли свим искушењима.
Био је и професор Битољске богословије, а након тога Богословског факултета Универзитета у Београду. Заједно са Браниславом Петронијевићем основао је Српско философско друштво у Београду. Бавио се превођењем богословско-аскетске и светоотачке литературе.
За време Другог светског рата ухапшен је од стране комунистичких власти. Након притвора преместио се у манастир Ћелије код Ваљева, где је провео тридесет година, учинивши га једним од најпознатијих српских манастира. Његов гроб, који се налази у непосредној близини манастирске цркве и данас привлачи посетиоце и поштоваоце. На овом гробу су се, према предањима, дешавала чудеса и исцељења.
Био је прогањан од других, али и од стране својих суграђана, те му је родна кућа у Врању до темеља срушена 1964. године, а обновљена и освећена по угледу на првобитну на Благовести 2004. од када је део већег комплекса који носи назив Свеправославни центар Преподобни Јустин врањски и ћелијски.
Неколико година касније канонизован је за светитеља, тачније 2010. године. Његове мошти налазе се у манастиру Ћелије, а део је пренет и у Врање 2019. године.
