Ближи се период сезонских послова, нарочито у пољопривреди, а и многа занимања су дефицитарна. Зато се и очекује да у периоду који је пред нама заживи Споразум о слободном приступу тржишту рада за земље Отвореног Балкана, а у току је и пријављивање заинтересованих радника. Ова иницијатива омогућава слободно кретање  радника, без било каквих административних баријера.

Држављани Србије, Албаније и Северне Македоније, који желе да се запосле у некој од чланица Отвореног Балкана или су већ пронашли послодавца, потребно је да поседују ИД број за који се региструју електронски, у пар корака.

-Прво добијају у својој земљи идентификациони број, направи се регистрација, након тога имају слободан приступ тржишту рада. Са тим бројем могу да приступе тржишту рада и затраже посао. Могу да се НСЗ и добију све потребне информације. Све услуге су бесплатне – каже директор врањске Филијале Горан Живковић.

Такви радници најдуже могу да раде две године, а након тога могу и да продуже свој рад у земљама Отвореног Балкана, уколико за њима постоји потреба. Има доста дефицитарних занимања у нашем округу, а према евиденцији  врњске Филијале то су:

-Дефицитарна занимања су  грађевински радници, армирачи, вариоци, рудари. Са овом иницијативом очекујемо да заживе сезонска занимања и послови и да  добију на значају у периоду који је пред нама,  када би Отворени Балкан највише заживео,  додаје Живковић.

Осим овог Споразума од 1. фебруара ступио је на снагу  и Закон о издавању  јединствене дозволе за боравак и рад у Србију, који ће олакшати рад и људима из других земаља. Интересовања је било и раније, а тако се наставило и ове године.

-Од почетка године је за Пчињски округ било 40 захтева. Неки су  завршени, неки се тек обрађују. У 2023. години  НСЗ је издала 92 радне дозволе.  Највише је било Украјинаца. Било је и радника из Индије, углавном грађевинских радника. Такође и Кинеза који се највише баве трговином. Било је људи из Северне Македоније и то шест рудара и један армирач из Албаније, објашњава директор.

Филијала даје сагласност само за занимања за која немају незапослене на евиденцији, она која су дефицитарна. Очекује се да слободан приступ тржишту рада од око 11 милиона становника, преко иницијативе Отворени Балкан, спречи даљи одлив мозгова и младих из региона нудећи могућности за запошљавање. Такође да одговори на све веће захтеве за квалитетним кадровима.