У тексту Надлежни органи и установе надлежне за примену закона о насиљу у породици навели смо да је Закон јасан, али у пракси примена није увек иста. Зато је важно да се стално ради на унапређењу правног оквира за заштиту жена од свих облика насиља.
Министарство правде залаже се за унапређење законодавног оквира за заштиту жена и девојчица од свих облика родно заснованог насиља, што стално истиче и министарка правде у Влади Републике Србије Маја Поповић. Она је навела да је у том циљу донета Стратегија за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период од 2021. до 2025. године. Ту су и измене и допуне Кривичног законика из 2016. и 2019. године, као и Закон о спречавању насиља у породици.
Постављањем оваквог правног оквира, али и реаговањем институција и за лакша кривична дела, попут кривичних дела прогањање и полно узнемиравање, допринето је смањењу броја извршених кривичних дела против полне слободе, какво је кривично дело силовање, као и других кривичних дела која се односе на сексуално насиље према женама.
Национална стратегија за спречавање и сузбијање насиља у породици и насиља у партнерским односима (2011-2015) је била први национални стратешки документ у овој области. Њоме су дефинисани правци деловања у циљу ефикасног сузбијања, спречавања и заштите жена од насиља у породици и у интимним партнерским односима. Усвајање ове Стратегије представљало је значајну промену у приступу превенцији и борби против насиља у породици и у интимним партнерским односима јер је њоме постављен оквир за синергично деловање свих органа и других друштвених актера у овој области. Иако је развијена и усвојена пре ратификације Истанбулске конвенције, Стратегија је допринела њеној ратификацији и пружила подршку примени.
Главне области и циљеви Стратегије дефинисани су у складу са међународним препорукама и анализом стања у Србији и обухватају четири области деловања: 1. Превенција; 2. Нормативни оквир; 3. Мултисекторска сарадња и изградња капацитета власти и специјализованих служби; и 4. Систем заштите и подршке жртвама.
Независном евалуацијом ефеката примене Стратегије утврђено је да је њено спровођење значајно допринело подизању свести о проблему насиља према женама, што је утицало на пораст броја пријављених случајева насиља у породици и у интимним партнерским односима. Ови облици насиља постали су знатно видљивији захваљујући медијима и кампањама спроведеним у циљу сензибилизације и подизања свести јавности о проблему насиља према женама.
Спровођење Стратегије допринело је развијању чвршће везе између институција и женских НВО, углавном кроз препознавање рада НВО и уважавања њиховог континуираног рада на сузбијању насиља према женама и залагања да тема насиља према женама буде у фокусу јавности. Спроведене су и бројне обуке за стицање и унапређење знања и компетенција професионалаца и професионалки за сузбијање, превенцију и заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима. Значајан напредак остварен је на нормативном плану, а један од резултата спровођења Стратегије је и успостављање мултисекторске сарадње свих релевантних актера кроз усвајање Општег протокола о раду и сарадњи институција, тела и организација у ситуацијама насиља према женама у породици и у интимним партнерским односима, као и четири посебна протокола о раду и сарадњи полиције, правосудсних органа и социјалних и здравствених установа.
Анализа ефеката примене Стратегије показала је да су кључни изазови у њеном спровођењу били: недостатак координације и механизама за праћење, непостојање АП, неразвијени индикатори, као и недостатак финансијских средстава за реализацију планираних мера и активности.
Националном стратегијом за родну равноправност (2016-2020) утврђен је као један од пет посебних циљева: Повећана сигурност жена од родно заснованог насиља у породици и у партнерским односима. За реализацију овог циља превиђене су одговарајуће мере, а АП за спровођење стратегије (2016-2018) утврђене су разноврсне активности за остваривање утврђених мера. С обзиром да није усвојен АП (2019-2020) евалуирани су само ефекти АП (2016-2018) (у даљем тексту: НАП).
Независна евалуација процеса реализације НАП-а и остварених резултата извршена на захтев Координационог тела за родну равноправност РС, показала је да су остварени запажени резултати у остваривању овог циља, али да у склопу позитивних промена постоје „уска грла“ и делови система заштите жена који треба додатно да се унапреде. Указано је да мере предвиђене НАП-ом, које се односе на заштиту жена од насиља, нису довољно свеобухватне, да недостају мере које се односе на унапређење услуга, на шта је утицала и околност да је било планирано доношење посебне стратегије за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и породичног насиља, са пратећим НАП-ом, која није усвојена.
Резултати евалуације показали су да су у фокусу биле законске промене, евиденција о насиљу, услуге за жене жртве насиља које пружају женске НВО и отклањање сензационализма у медијском извештавању о насиљу према женама. Међутим, недостајале су мере које се односе на унапређивање система превенције и заштите жена од насиља, као и друге мере које би омогућиле побољшање система заштите и подршке женама жртвама насиља и ускладиле деловање са Истанбулском конвенцијом. Оцењено је да само постављање посебног циља унутар стратешког циља о унапређивању културе родне равноправности није у потпуности прикладно, јер се мере само делимично односе на смањивање сензационализма и промене ставова у односу на насиље према женама и укључују услуге које пружају женске НВО. Иако је НАП-ом као исход у 2020. години предвиђена нулта толеранција на насиље и свођење фемицида на нулу, стопа предрасуда према женама, посебно припадницама рањивих група и даље је висока, а фемицид није искорењен. Зато је нулта толеранција на насиље изазовна мисија за дужи временски период.
Иако су последњих година интензивирани напори у борби против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици, ове појаве су широко распрострањене. Анкета о насиљу према женама у Србији, спроведена 2018. године на репрезентативном узорку 2023 жене, показала је велику учесталост различитих облика насиља према женама: 62% жена је доживело неки облик родно заснованог насиља након своје 15. године, 42% је доживело сексуално узнемиравање, 22% физичко и/или сексуално насиље у партнерском односу или ван њега, а 11% жена имало је искуство прогањања. Када је у питању партнерско насиље, подаци су показали да је 45% анкетираних жена које су биле у партнерском односу искусило насиље од партнера након своје 15. године, 44% њих је доживело психичко, 17% физичко и 5% сексуално партнерско насиље. Насиље је проузроковало физичку патњу жена у најмање 46% случајева, а психичку патњу у најмање 69% случајева. Жене чији су партнери зависни од алкохола су много чешће и више изложене насиљу, што је повезано са негативним последицама на њихово ментално здравље. У периоду 2010-2020. од стране партнера или члана породице убијено је најмање 333 жена, а у готово сваком трећем случају претходно насиље било је пријављено некој од надлежних институција. У просеку су сваке године 33 жене биле убијене од партнера или другог члана породице. Прва епидемиолошка студија о злостављању и занемаривању деце у Србији показала је да је 8,49% испитане деце узраста од 11 до 16 година навело да је имало барем једно искуство сексуалног насиља у животу. Неки вид сексуалног насиља доживело је 10,8% деце, 12,6% девојчица и 8,6% дечака, а ова појава је све раширенија. У повећаном ризику од родно заснованог насиља су жене из посебно осетљивих група, као што су жене са инвалидитетом, старије жене, Ромкиње, жене чији партнери имају зависност од алкохола или психоактивних супстанци, жене другачије сексуалне орјентације и родног идентитета, азиланткиње, жене жртве трговине људима и др.
Стопа пријављивања насиља према женама још увек је ниска: само 25% жена које су трпеле насиље од стране бившег партнера пријавило је насиље полицији, а 18% оних које су доживеле прогањање и свега 3% жена пријавило је полицији сексуално узнемиравање. Према подацима МУП-а, када се посматра посматра трогодишњи пресек, уочава се да је током 2019. године дошло до повећања укупног броја догађаја пријаве насиља, да би затим у 2020. години тај број био приближан из периода 2018. године. У просеку око 60% свих облика насиља чини психичко насиље, а затим око 36% физичко, док је број економског, а посебно сексуалног насиља које је пријављено, односно откривено и даље мали. Такође, уочава се да је број догађаја у којем је пријављено/откривено сексуално насиље у значајној мери мањи у 2020. години, посебно у односу на 2019. годину.
Истанбулском конвенцијом (чл. 17) утврђена је обавеза држава да субјекте у домену јавног информисања и приватног сектора, укључујући и ИКТ сектор, подстичу на успостављање смерница и сопствених регулаторних стандарда за спречавање насиља над женама и веће поштовање њиховог достојанства, као и да развијају и промовишу способности код деце, родитеља и васпитача за рад у информационо-комуникационом окружењу, које омогућава приступ деградирајућем садржају сексуалне или насилне природе.
Пружање ефикасне заштите и подршке жртвама насиља према женама и насиља у породици проистиче из принципа дужне пажње, који је утврђен Истанбулском конвенцијом, као битан искорак у досадашњем тумачењу обавезе и одговорности државе у случајевима насиља према женама. Држава је одговорна не само за било који облик насиља према женама и акте кршења људских права који су учињени од државних и недржавних субјеката, већ су држава и њени органи дужни да делују проактивно и предузму све неопходне радње како би се спречило кршење људских права, истражили случајеви насиља према женама, казнили учиниоци и надокнадила материјална и нематеријална штета жртвама. Овај принцип захтева од држава да са дужном пажњим и потпуном посвећеношћу узму у обзир потребе жена које се суочавају са вишеструком и интерсекционалном дискриминацијом и угрожавањем.
Посебни циљеви у Стратегији за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период од 2021. до 2025. године су: Унапређено деловање свих актера на превенцији родно заснованог насиља према женама и насиља у породици; Обезбеђена ефикасна и делотворна заштита жртава и успостављене доступне и адекватне опште и специјализоване услуге подршке жртвама насиља; Инкриминисани сви облици насиља према женама и насиља у породици, у складу са међународним стандардима, обезбеђени услови за адекватно процесуирање и кажњавање учинилаца, унапређен положај жртава и сведока и остваривање права жртава на обештећење и Интегрисане јавне политике и успостављен целовит и функционалан систем прикупљања и анализе података о родно заснованом насиљу према женама и насиљу у породици. Дати су и начини остваривања циљева и механизми за праћење и евалуацију спровођења стратегије.
Координирање, праћење и евалуацију планираних мера и активности у превенцији, заштити и пружању подршке жртвама насиља према женама и насиља у породици предвиђених Стратегијом, треба поверити Координацином телу за родну равноправност. Ово тело делује у оквиру Владе као стално радно тело, што омогућује мултисекторску координацију међу различитим министарствима и када се ради о родно заснованом насиљу у породици. Мандат овог тела је координација активности у области родне равноправности, а насиље према женама и насиље у породици као вид родно заснованог насиља је специфична обаст у оквиру родне равноправности.
Медијски пројекат “Реци НЕ насиљу“ реализује се уз финансијску подршку града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
