Trgovina ljudima je jedna od najvećih i najprofitabilnijih globalnih kriminalnih aktivnosti, zajedno sa trgovinom narkoticima, oružjem i pranjem novca. Za ponašanje trgovca ljudima ne postoji opravdanje i isključiva odgovornost leži u osobi koja je počinila ovo krivično delo. I razmišljati o tome na način da je “žrtva sama doprinela ili izazvala trgovca ljudima” pogrešno je i opravdava postupke počinitelja.
Osim toga, trgovina ljudima je kažnjiva zakonom. Кrivično delo trgovine ljudima propisano je u članu 388 Кrivičnog zakonika Republike Srbije. U otkrivanju i procesuiranju ovog predmeta od strane policije, tužilaštva i suda primenjuju se odredbe Zakonika o krivičnom postupku.
ASTRA kao organizacija koja se bavi problemom trgovine ljudima, iznosi statistiku krivičnog gonjenja trgovaca ljudima, analizirajući godinama unazad postupanje pravosuđa.
– Krivično delo trgovine ljudima predviđa zatvorsku kaznu od 3 do 12 godina, a sudovi po pravilu dosuđuju kazne koje su blizu zakonskog minimuma. Takođe, kod gotovo polovine slučajeva, dođe do preinačenja krivičnog dela trgovine ljudima u blaže delo kao što je na primer posredovanje u vršenju prostitucije ili druga dela. Najzad, za dvadeset godina koliko ASTRA postoji, desilo se svega dva ili tri puta da sud žrtvama dosudi naknadu štete. Sve to nam govori da je put do pravde za žrtve trgovine ljudima, težak, ako ne i nemoguć, kaže Hristina Piskulidis, iz udruženja ASTRA.
Ali to ne bi trebalo da nas obeshrabri. Naprotiv, „pravi je trenutak da ne zatvaramo oči i ukazujemo na probleme”, kaže ona.
Na području Pčinjskog okruga, čiji je administrativni centar Grad Vranje, u poslednjih 5 godina podnete su 4 prijave za krivično delo trgovina ljudima.
– Određena su 4 pritvora, sprovedeno je isto toliko istraga. Podignute su 2 optužnice i donete 2 osuđujuće nepravosnažne odluke. Otvorena su i 23 predmeta proaktivne istrage. Na našem prostoru najdominantniji oblici trgovine ljudima su radna i seksualna eksploatacija, priča za naš portal Danijela Trajković, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Vranju i članica Lokalne mreže za borbu protiv trgovine ljudima.
Ona je sigurna da su pravosudni organi na području Pčinjskog okruga u svim procesuiranim predmetima postupali efikasno.
– Svi državni organi ulažu maksimalni napor da žrtvi, pre svega pruže zaštitu, a potom i pravnu pomoć. U tom pogledu treba pomenuti i pomoć nevladinog sektora, naročito udruženja ATINA i ASTRA, koje pored smeštaja žrtvi, pružaju psihološku, zdravstvenu i svaku drugu pomoć, prate žrtvu tokom sudskog procesa, pa neretko i kasnije. Ta pomoć je itekako značajna jer se rad državnih organa i NVO dopunjuje, kaže tužiteljka Trajković.
Sanja Ćopić iz Viktimološkog društva Srbije naglašava da je neophodno pronaći sistemsko rešenje kako bi se pružila adekvatna podrška žrtvama krivičnih dela. I ona se slaže u oceni da tu podršku danas u velikoj meri pružaju organizacije civilnog društva, ali im je u tome potrebna pomoć države.
– Organizacije koje se time bave su stručne za tu materiju jer se njome bave dugi niz godina. Sistem bi ovo trebalo da iskoristi uspostavljajući partnerski odnos sa ovim organizacijama, koji bi svakako podrazumevao i finansiranje programa podrške, kaže Ćopićeva.
Osvrćući se na krivično-pravni položaj žrtava, Ćopić ističe da se one tretiraju kao oštećene strane, napominjući da se ne radi o čisto semantičkoj razlici.
– Oštećeni se tretira kao svedok i on se saslušava. Žrtve su tako prinuđene da daju detaljne opise zločina koji su nad njima vršeni u policiji, u tužilaštvu i u sudu čime bivaju izložene sekundarnoj viktimizaciji. Pritom, sistem ne koristi u dovoljnoj meri mehanizme koje ima na raspolaganju, a koji su tu kako bi sprečili upravo sekundarnu viktimizaciju, poput instituta posebno osetljivog svedoka, napomenula je Ćopić dodajući da se zbog svega navedenog žrtve često pokaju što su uopšte učestvovale u sudskim postupcima.
Hristina Piskulidis iz organizacije ASTRA naglašava da žrtve trgovine ljudima uživaju određeni spektar prava nezavisno od toga da li žele da učestvuju u krivičnom procesu protiv trgovca.
– Žrtve imaju pravo na besplatnu medicinsku pomoć, na pomoć psihologa, na pravnu pomoć, kao i podršku u reintegraciji. Ta sva prava ona ima i ukoliko ne želi da učestvuje u krivičnom postupku, gde postoji rizik od dodatne traumatizacije“, kaže Piskulidis.
Danijela Trajković iz Višeg javnog tužilaštva u Vranju ohrabruje one koji se, na ovom području, nađu u kandžama trafikera da se obrate za pomoć.
– Žrtvama se može ponuditi smeštaj i pomoć, zavisno od bezbednosnih procena i u okviru Sigurne kuće ili Prihvatilišta. To je podrška koja se može pružiti u akutnoj fazi. Takođe, od 2013. godine radi Lokalni tim za borbu protiv trgovine ljudima. U radu tima učestvuju sve važne institucije grada: policija, tužilaštvo, Crveni krst, zdravstvene ustanove, Centar za socijalni rad. Stalno vršimo edukacije u smislu upoznavanja sa indikatorima trgovine ljudima, kako bi svi mi lakše prepoznali pojavne oblike.
Na pitanje da li su kapaciteti pravosudnih organa na jugu Srbije dovoljno osposobljeni i ojačani po pitanju istražnih postupaka i procesuiranja predmeta vezanih za trgovinu ljudima i srodna krivična dela, Trajkovićeva odgovara:
– Naš stav je da jesu, normalno, uvek može i bolje. Zato stalno ukazujemo na potrebu profesionalnog usavršavanja na ovu temu.
Širom sveta oko 25 miliona ljudi spada u kategoriju žrtava trgovine ljudima – vrednost ove trgovine procenjuje se na 150 milijardi američkih dolara godišnje, prema podacima Međunarodne organizacije rada Ujedinjenih nacija (ILO) .
I protiv toga se nije lako boriti. Međutim, to samo treba da nas natera da se ozbiljno zamislimo nad sopstvenim i životom ljudi u okruženju. Možda i prepoznamo S.O.S. signale koje nam neko šalje.
Vođeni ovom idejom prenosimo vam jedan primer iz prakse naše sagovornice, javne tužiteljke.
“Dve maloletne devojke sa juga Srbije, u mestu u kom su odrastale, upoznaju dvojicu drugova. Posle izvesnog vremena na nagovor njih dvojice odlaze u Gnjilane gde nalaze stan i započinju zajednički život – mladi zaljubljeni parovi.
Vrlo brzo, dvojica mladića govore maloletnicama da će dokaz njihove zaljubljenosti biti ako “spavaju” sa nekim muškarcima koji će ih za to I dobro plaćati. Mlade devojke, istinski zaljubljene u njih, pristaju. Za iznos od 30 do 50 evra one spavaju sa nepoznatim muškarcima u iznajmljenoj kući. Njihovi “zaljubljeni”mladići kupuju im odeću i hranu od tog novca. Jedna od devojaka, ipak shvata da je iskorišćavaju i odlazi iz Gnjilana, a ova druga ostaje i dalje uverena da je reč o ljubavi.
Tada su je mladići, navodi tužiteljka, prodali trećem licu za iznos od 600 evra, ali se ona posle ponovo vraća kod optuženih,koji su je ponovo više meseci eksploatisali. Jednomj prilikom dok su menjali lokaciju i grad, policajci su je identifikovali jer je, u međuvremenu,raspisana potraga za njom.
Jednom od zlostavljača je određen pritvor, dok je za drugim bila raspisana poternica, jer je bio nedostupan.
Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima indetifikovao je ovu maloletnu devojku kao žrtvu trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije.
Drugoj devojci, njenoj drugarici, Centar za socijalni rad postavio je privremenog staratelja ,socijalnog radnika centra. Ona odbija razgovor sa predstavnicima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, ali prema prikupljenim podacima ocenjeno je da je i ona žrtva trgovine ljudima. Devojčica je smeštena u jednom od prihvatilišta na jugu Srbije.
Ubrzo potom je podignuta optužnica protiv obojice osumnjičenih, za jednim koji je u pritvoru I za drugim za koga je stavljen predlog za suđenje u odsustvu. Doneta je prvostepena presuda Višeg suda u Vranju, kojom su optuženi izršioci krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 388 stav.3. u vezi stava 1 sve u svezi člana 33 КZ osuđeni na kaznu zatvora od po 5 godina.
Protiv ove presude, žalbe su podneli branioci optuženih i do današnjeg dana čeka se odluka Apelacionog suda”.
Ne zatvarajte oči pred bilo kakvom naznakom trgovine ljudima u okolini. Ne morate dalje, prijavite Lokalnoj mreži za borbu protiv trgovine ljudima. Zašto? Zato što se tiče svih nas!
Ovaj tekst je kreiran u okviru projekta „Prevencija i borba protiv trgovine ljudima”, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope, a u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022”. Stavovi koji su u njemu izraženi ni u kom slučaju ne predstavljaju zvaničan stav Evropske unije i Saveta Evrope.
