Од првог помена имена Врање у 11. веку, преко мале турске касабе, до модерног града средње величине, центра Пчињског округа, прошло је безмало десет векова. Врање се трансформисало и мењало, последњих година доживљава ренесансу.

У сарадњи са државом, бројним министарствима, али и уз спремност самом града да уложи новац, аплицира, направи пројекте, много тога новог никло је у Врању, што га чини модерним градом, на понос Врањанаца који истичу своје културно-историјско наслеђе, кроз слоган “Град са душом“.

Први пут поменула га је Ана Комнина, византијска принцеза, иако су на подручју града пронађени остаци из римског периода. Увек је било важно геостратешко подручје на коме су се укрштали каравански путеви. Разни освајачи ломили су своја копља на подручју Врања, а у време Првог Балканског рата сам краљ Петар Први Карађорђевић одавде је командовао.

Почетком 20. века Врање је имало свега 12.000 становника, али је у време Краљевине Југославије почео да расте. Препознатљиви су постали по музици, труби, песми, један од најпознатијих Врањанаца Бора Станковић, представио је свој град остатку земље кроз Нечисту крв и Коштану, а велики Јустин Поповић, се непрекидно изучава. Свој процват Град доживљава у време индустријализације, када је за Врањанце важила крилатица “Врањанци ко Јапанци“. Ратна дешавања деведесетих и распад СФРЈ, нарочито се одразило управо на врањску привреду, углавном традиционалног карактера и ниско профитабилну. Тврдокорни, помало цинцарски настројени, још од Турака добри трговци, Врањанци нису посустали. Врање се мењао и из статуса општине, прерасло у Град са преко 90.000 становника.

А ево шта о Врању кажу туристи који су дошли да посете наш град.

-Модеран град, ја га памтим још када је постојала само Робна кућа “Београд“.

-Дошли смо да обиђемо Врање, да обиђемо клисуру Врањске реке, цркву Свете Тројице, Бели мост и Марково Кале.

-Град се јесте урбанизовао, има пуно тога новог. Ми смо мало сентиментални, иако су неке ствари боље него што су биле.

-Доста се граде станови, има доста станова.

-Мења се да ли је боље или горе, зависи из кога угла се гледа.

-Сада много значи за грађане Врање, изградило се доста што се тиче болница, амбуланти, говоре анкетирани пролазници.

Можда је Врање било један од водећих градова у Србији. Данас није тај случај, међутим не осећа се то да је град мртав. Значи сви негде раде. Индустријска зона Бунушевац је изграђена, када је стагнирала комунистичка Индустријска зона.

Поносни су Врањанци на своје културно наслеђе и користе сваку прилику да га истакну, али и на модерна достигнућа. Након изградње аутопута на Коридору 10, данас се лако стиже до Врања и у град улази реконструисаном Радничком улицом. Путнике дочека добродошлица, тик поред најмодернијег Регионалног центра за ванредне ситуације, опремљеног за све могуће акциденте. Најдужа саобраћајница у граду улица Боре Станковић, уређена је од пода до плафона и данас је жила куцавица места.

Са истим циљем реконструисана је и Косовска улица, која сеже до Индустријске зоне у Бунушевцу, у чије опремање се константно улаже. Направљена је обилазница, а радиће се и канализациона мрежа. Изграђено је и пуштено у рад савремено Постројење за пречишћавање отпадних вода, док се истовремено одвија реализација пројекта “Чиста Србија“’, на територији Града, изградњом преко 140 километара канализационе мреже. Прва санитарна депонија у Србији Метерис, надомак Врања, на путу је да до 2025. године постане Регионални центар за управљање отпадом.

Обнављају се школе и граде објекти за децу, по принципима енергетске ефикасности. Прошлу годину Врањанци су назвали годином предшколске установе, откупљен је објекат за вртић “Звончица“, реконструисана “Дечија радост“, у току је обнова вртића “Пчелица“, а од септембра почиње да ради новоизграђен вртић “Бајка“.

Изграђена су бројна дечија игралишта, реконструисан Градски стадион, изграђени тениски терени.

Највећи донатор новоизграђене светиње Васкрсење Господње је Град Врање.

Никло је и потпуно ново насеље у граду. Врање је први град у Србији у коме се остварује циљ“да ниједан припадник безбедносног сектора нема нерешено стамбено питање“. Изграђено је 186 станова, а гради се још 298.

Експропријацијом парцела, решавањем имовинско правних односа, проналаском инвеститора градска власт је омогућила изградњу тржног центра Зона, где је преко 200 људи нашло ухлебљење. Уједно је Зона и омиљена дестинација посетиоца из региона.

Најскупљи пројекат који се реализује на подручју града вредан 1,4 милијаде евра је реконструкција опште болнице Врање, након што је у рад пушен Нови Хируршки блок 2018. године.

За потребе Здравственог центра изграђена је котларница на биомасу. Град Врање управо тражи приватног партнера за изградњу још две котларнице на био масу и природни гас, једна би била јачине 20 мегавати, чиме ће се заокружити процес грејања у граду и заменити фосилна горива. Истовремено одређене су локације за изградњу три соларне електране и документација се приводи крају. Тако да је Врање већ одавно на путу замене фосилних горива, коришћења обновљивих извора енергије и смањења емисије штетних гасова.

Врање се дичи и градском општином Врањска Бања, која је годинама таворила, иако носи епитет Краљевске бање.

За развој, пре свега, здравственог туризма у једној од најтоплијих бања, најпре је направљена саобраћајна инфраструктура и срушен хотел који је 41 годину стајао незавршен у центру места, назван “Скадар на Бањштици“. Данас тамо ничу нови хотели и резорти.

Много се променио град. У Врање сам дошао 1968. године. Овде где седимо, свега овога није било. Углавном је била она чаршија од пре 50. година, која је имала душу. Управо оно што ме посебно задивљује је то што ту душу Врање није изгубило, с одушевљењем говори стари Врањанац с којим смо разговарали.