,,Борини књижевни дани“ су настављени синоћ промоцијом књиге ,,Звезда над празнином“ нишког писца Дејана Стојиљковића. Роман је прича о ,,принцу поезије“ Бранку Миљковићу и његовој мистериозној смрти. Гост вечери је био и Миодраг Мића Миљковић, писац, сценариста и режисер који је представио свој документарни филм ,,Бранко“, који се бави истом темом.

Бранка Миљковића изнова откривају нове генерације и њихов поглед на његову поезију је другачији од претходних, указује Дејан Стојиљковић.

Његово дело доживљава ренесансу, поред романа, о њему је снимљен и нови филм, објављена су му сабрана дела, чак је и један хип-хоп снимио песму по његовим стиховима.

Стојиљковић открива да је дуго мислио да књигу о Бранку треба да напише неко други, свој рад је започео као драму, а онда је наставио као мешавину чињеница и фикције, по којој је и постао познат кроз дебитантски роман „Константиново раскршће“.

– Роман је по дефиницији дело фикције, али мој роман је заснован на истинитим догађајима и, наравно, главни јунаци су стално постојали, од Бранка Миљковића, преко Оскара Давича, до Тита.

То је један модеран жанр, зове се историјска метафикција, где имате стварне ликове и догађаје, али писци раде надоградњу – каже Стојиљковић.

Још један Нишлија, Миодраг Мића Миљковић, новинар, писац и режисер, представио је свој документарни филм ,,Бранко“ који се такође бави животом и мистериозном смрћу великог песника.

– И мој филм, као и Дејанова књига, осветљава Бранка Миљковића из једног сасвим другог угла од оног на који су људи навикли.

Не знам баш много да говорим о мом филму, више бих волео да га видите – каже Миљковић.

И књига и филм , након истраживања аутора, износе исту тезу, Бранко Миљковић није извршио самоубиство, већ је убијен, а злочин је заташкан, чиме је песнику и његовој породици начињена велика штета.

Као писац, али и јужњак, Дејан Стојиљковић се у Врању осећа као код куће и открива да је Бора Станковић присутан и у његовом стваралаштву.

– То није ништа чудно, ја сам Нишлија и имам посебна осећања према Врању где сам служио војску у касарни „Сима Погачаревић“.

Бора је некако присутан у мојој прози од почетка, моја прва књига „Лева страна друма“ је књига о модерним Бориним „божјим људима“.

Бори се стално враћам и сматрам га једним од највећих писаца нашег језика – каже Дејан Стојиљковић.

Последњег дана „Бориних књижевних дана“, 24. марта, писац Милан Ружић представља књигу ,,Пун кофер прича“, о којој говоре књижевни критичар Желидраг Никчевић и професор књижевности и публициста др Владимир Димитријевић.